Има дана када сам добро, а понекад ми је тешко. Ипак, без обзира на све, држим се – каже за „Новости“ М. С. (44), професорка Техничке школе у Трстенику, којој су ђаци 9. новембра насред часа измакли столицу на којој је седела, пустили је да падне, све то забележили телефоном и смејали се.
Снимак бруталног насиља узнемирио је Србију и наново отворио питање – где је црвена линија у односима између професора и ђака.
Професорка која се суочила са бруталношћу својих ученика истиче подршку колега и свеукупне јавности, али и наглашава једну жељу – да насиље у школама престане.
Индицент о ком бруји држава догодио се у поподневној смени, нешто после 18 часова. Три актера немилог догађаја каснила су на наставу. Када су се прикључили, дошло је до ситуације из које је професорка М. С. изашла – угрувана и понижена.
– Само сам питала ученика који ми је стао иза леђа, зар мисли да је пристојно да се тако понаша – прича за „Новости“ М. С. – Повукао је столицу, пала сам. Утом сам схватила да се други ученик с краја учионице приближио и све снимао. Ту је био и трећи ученик… Требало ми је пар тренутака да се саберем, устанем. Села сам на столицу, успела да упишем час, као и белешку да је дошло до инцидента. Када је у понедељак дошла инспекција у школу, колегиница ми је испричала да сам у електронски дневник два пута уписала час. Била сам под стресом, нисам тога била свесна.
У тренутку када се у учионици одигравало насиље, син професорке био је на часу у учионици преко пута!
– Другови су му послали снимак који је кренуо да кружи – говори потиштено професорка. – Васпитавам га да буде добар човек, да учи, има поштовања. Тако радим и са другом децом.
Исте вечери, професорка се јавила Хитној помоћи.
– Када су видели шта се догодило, сви су били мишљења да случај мора да се пријави, јавили су полицији и она је дошла у року од пет минута – сведочи професорка. – Сви су се ту професионално понели. Тренутно сам на боловању, још не могу да идем у школу.
Професорка је, међутим, смогла снаге да се у четвртак види са родитељима ђака којима је разредни старешина. То најбоље говори о томе о каквом се педагогу ради.
– То су добра деца у мом одељењу, због њих желим да се што пре опоравим, јер професори треба да помажу ђацима, да им буду пример и инспирација – поручује нападнута професорка.
Додаје да је додатно узнемиравају снимци инцидента које преносе медији. Враћају је на инцидент и наново буде трауму, коју тек треба да преброди.
У међувремену, против тројице ученика покренут је васпитно-дисциплински поступак. Ђаци трећег разреда одељења Н. Ж. (17), М. М. (18) и И. К. (17) могу да се суоче са немалим санкцијама. Незванично се говори о искључењу једног ученика, односно јединицама из владања у два случаја, али се тек очекује и реч Вишег јавног тужилаштва, које је такође укључено у случај. Провераваће се понашање изгредника током целог школовања, јер се незванично говори да је и раније било насиља у режији истих ученика.
ПЕСНИЦЕ ПОСТАЛЕ ЈЕДИНИ ЈЕЗИК
Унија синдиката просветних радника тражи статус службеног лица за наставнике и професоре.
– Дошли смо до тога да се свакодневно суочавамо са гнусним сценама насиља – каже Јасна Јанковић, председник Уније СПРС. – Оне нису само вербалне, јер смо као друштво већ прихватили ружне речи и вређање као начин комуникације, сада су једини језик – песнице. Наша деца добијају јасну поруку да им се ништа неће десити осим славе на друштвеним мрежама, а наши наставници се боје за здравље и живот.
Извор: Пинк
