Немачка, која важи за највећу европску и једну од моћнијих привреда у свету, трпи све већи притисак последица претходне две, економски врло неизвесне и турбулентне године. Криза сада иде до те мере да је, како и званичници више не крију, рецесија у наредној години практично неизбежна. Имајући у виду да је Немачка наш највећи спољно трговински парнтер, кризна ланчана реакција је неизбежна.
Министар економије Немачке, Роберт Хабек, рекао је средином прошлог месеца да ће немачка привреда завршити у рецесији 2023. што је како је истакао последица економског рата руског председника Владимира Путина против Запада.
Хабек је рекао новинарима у Берлину да ће се највећа европска привреда следеће године смањити за 0,4 одсто, а не да ће расти за 2,5 одсто како се предвиђало овог пролећа. Прогнозе раста за 2022. такође су кориговане наниже на 1,4 одсто, у односу на претходну прогнозу од 2,2 одсто.
„Бројке су лоше“, рекао је Хабек, иако је приметио да су могле бити много горе да је влада одлучила да не реагује. Он је тврдио да бројке доказују да су „кораци које смо предузели да заштитимо економију функционисали“.
Немачка је истовремено највећи спољно трговински партнер са Србијом, али и са многим другим земљама у развоју. Практично, тренутна криза и пад индустријске производње неће погодити само Немачку, већ и све земље које су њени партнери.
– Све зависи од рада немачких компанија. Јасније речено, ако немачка индустрија добро ради, добро ће радити и компаније у Србији, каже за „Блиц Бизнис“ економиста и професор на Економском факултету у Београду Љубодраг Савић.
Министар економије Немачке, Роберт Хабек, рекао је средином прошлог месеца да ће немачка привреда завршити у рецесији 2023. што је како је истакао последица економског рата руског председника Владимира Путина против Запада.
Хабек је рекао новинарима у Берлину да ће се највећа европска привреда следеће године смањити за 0,4 одсто, а не да ће расти за 2,5 одсто како се предвиђало овог пролећа. Прогнозе раста за 2022. такође су кориговане наниже на 1,4 одсто, у односу на претходну прогнозу од 2,2 одсто.
„Бројке су лоше“, рекао је Хабек, иако је приметио да су могле бити много горе да је влада одлучила да не реагује. Он је тврдио да бројке доказују да су „кораци које смо предузели да заштитимо економију функционисали“.
Роберт Хабек
Немачка је истовремено највећи спољно трговински партнер са Србијом, али и са многим другим земљама у развоју. Практично, тренутна криза и пад индустријске производње неће погодити само Немачку, већ и све земље које су њени партнери.
– Све зависи од рада немачких компанија. Јасније речено, ако немачка индустрија добро ради, добро ће радити и компаније у Србији, каже за „Блиц Бизнис“ економиста и професор на Економском факултету у Београду Љубодраг Савић.
„У септембру БДП у плусу само 0,6 %“
Немачка индустријска производња порасла је у септембру, али благо, показали су званични подаци у понедељак. Индустријска производња већа је за 0,6 одсто у односу на претходни месец, саопштио је Федерални завод за статистику.
Насупрот томе, производња у енергетски интензивним индустријским гранама пала је у септембру за 0,9 одсто, саопштила је канцеларија.
Инфлација
Потрошачке цене, усаглашене у поређењу са другим земљама Европске уније, у октобру су порасле за 11,6 одсто у односу на исти период прошле године, саопштио је Савезни завод за статистику.
Банкроти
Повећани трошкови енергије и уска грла у ланцу снабдевања допринели су порасту стечајних поступака у Немачкој за 26 одсто у августу, саопштио је економски институт ИWХ, и додао да се на јесен очекује нови талас неликвидности.
У истраживању немачког индустријског удружења БДИ, које је спроведено од средине августа до почетка септембра, више од трећине од 593 компаније, навело је да је њихово постојање угрожено због раста цена енергената.
Додатни страх у јавности изазвала је изјава немачког министра економије Роберта Хабека , који је на питање телевизије АРД, да ли немачким предузећима прети банкрот, одговорио: „Не, али могу да замислим да поједине индустрије једноставно престану да производе одређено време“.
Близу 10 одсто средњих индустријских предузећа зауставило је или је смањило производњу, преноси Ханделсблатт, позивајући се на истраживање БДИ. Истовремено, свака пета од испитаних компанија разматра делимично или потпуно пресељење производње у иностранство.
Хемијска индустрија
Тренутна пословна ситуација у немачкој хемијској индустрији додатно се погоршала у октобру. Индикатор који прати активност сектора је пао на минус 19,9 поена, у односу на минус 11,7 поена у септембру, показује истраживање економског института Ифо.
„Хемијска индустрија не може да избегне напето економско окружење“, истакла је Ана Волф, експерт Ифо за индустрију.
Према њеним речима, књиге наруџби и потражња у хемијској индустрији настављају да опадају.
– Висока цена материјала више се не може лако пренети на продајне цене и утиче на заУказала је да све више компанија оцењује своју ситуацију са зарадама као лошу. Индикатор за другу половину 2022. године пао је на минус 28,5 поена, са плус 8,3 поена у првој половини године, и није ништа бољи него што је био током пандемије 2020. , додала је Волф.
Како се то одражава на Србију?
Стручњак и професор на Економском факултету у Београду Љубодраг Савић за „Блиц Бизнис“ рекао је да док год траје криза око Украјине, извесно је да ће проблеми у бити присутни.
– Пре пар година Немачка је имала најјачу индустрију у целој Европи, јачу чак и од Велике Британије, Француске и Италије. Криза и пад у индустријској производњи почела је са пандемијом корона вируса, затим се све то наставило са економском кризом изазваном ратом и док год рат буде трајао, проблеми у индустрији ће постајати и представљати озбиљну претњу за индустрију Немачке, каже Савић.
За разлику од кризе која је била изазвана пандемијом корона вируса, сада је ситуација много компликованија.
– Пандемија корона вируса није толико значајно утицала на индустрију као садашња криза. Током пандемије индустрија је била успорена, али се ипак одвијла. Сада Немачка има много озбиљнији проблем. Пецизније речено, она се сада суоачава са 2 озбиљна проблема, а то су енергенти и цене. Недовољно гаса, нафте и сировина значајно омета индустрију, а на све то додатно још утичу високе цене, наставља Савић.
Немачка је највећи спољнострговиснки партнер са Србијом. Тренутна криза и пад индустријске производње неће погодити само Немачку, већ и све земље које су њени партнери.
– Све зависи од рада немачких компанија. Јасније речено, ако немачка индустрија добро ради, добро ће радити и компаније у Србији. Мало је вероватно да ће доћи до гашења немачких компанија у Србији, бар за сада, додао је Савић.
– Велики број држава у ЕУ суочавају са кризом, хтеле то оне да признају или не, чак им и прети улазак у дубоку кризу због несташице енергената, закључује Савић.
Извор: Блиц
