Народна банка Србије (НБС) повећала је референтну камату са четири на 4,5 одсто, а ова одлука одразиће се пре свега на поскупљење динарских кредита са променљивом каматом. То значи да, према проценама банака, око милион грађана задужених динарским кредитима већ од овог месеца може да очекује већу месечну рату.* Пре свега ће поскупети рате динарских кредита са променљивом каматом
Примера ради, они који су подигли 200.000 динара на 36 месеци, па су у марту имали рату 6.300 динара, сада ће плаћати 6.560 динара, а банци ће укупно уместо 226.800 вратити 236.160 динара, што је 9.360 динара више.
Банкама зарада
Скок рата ће утицати на буџет грађана, а банке ће поново имати могућност да више зараде
Дејан Гавриловић
Осмо повећање
Како кажу у НБС, референтна каматна стопа, на основу које се равнају све друге каматне стопе за динарске кредите, повећана је од почетка године осам пута и у односу на март виша је за три и по пута. Камате су расле у априлу, мају и јуну за по 0,50 одсто. Извршни одбор се потом у јулу и августу одлучио на повећање од по 0,25 процената, а затим у септембру, октобру и новембру за по 0,50 одсто.
– Током целе године било је неопходно да повећавамо референтну каматну стопу. Разлог за то је стална и растућа инфлација, пре свега изазвана енергентском и економском кризом услед рата у Украјини. Доношењем овакве одлуке Народне банке ограничава се преливање раста увозних цена на домаће цене, и у знатној мери доприноси стабилности курса динара према евру – саопштили су из централне банке.
Како су зајмови у домаћој валути по правилу мањи и на краћи рок отплате, повећање камата динарским дужницима засад задаје мање муке.
Ипак, стручњаци кажу да, уколико се подизање референтне стопе настави, значајније поскупљење осетиће и дужници са мањим позајмицама.
Смањење инфлације
Професор Економског факултета Љубодраг Савић каже да ово значи да ће рате за већину динарских кредита у Србији бити повећане.
– Онима који имају кредите с фиксном каматном стопом у динарима неће се мењати рата. Али мењају се рате где је урачуната банкарска маржа плус каматна стопа. Идеја је да поскупи новац, да се смањи тражња јер једино смањење тражње ствара услове да се смањи и инфлација – објашњава он.
Дејан Гавриловић из Удружења банкарских клијената „Ефектива“ наводи да ће се повећање референтне каматне стопе одразити на месечне обавезе дужника.
– Идеја је смањење потрошње и успоравање инфлације. Ипак, ово ће утицати на буџет грађана, а банке ће поново имати могућност да више зараде – истиче Гавриловић.
Табела:
Пример рате кеш кредита од 200.000 динара
рок отплате 36 месеци
камата у марту: 8%
месечна рата у марту: 6.300
укупан дуг банци:226.800
камата: 11,2%
месечна рата у новембру: 6.560
укупан дуг банци: 236.160
Пример раста рате кеш кредита од 500.000 динара
рок отплате 36 месеци
камата у марту: 8%
месечна рата у марту: 15.680
укупан дуг банци:564.480
камата: 11,2%
месечна рата у новембру: 16.400
укупан дуг банци: 590.400
Пример рате кеш кредита од 600.000 динара
рок отплате: 48 месеци
камата у марту: 9%
месечна рата у марту: 14.930
укупан дуг банци: 716.640
камата: 12%
месечна рата у новембру: 15.800
укупан дуг банци: 758.400
Извор: Информер
