Русија гаји претензије ка дугогодишњем савезнику Казахстану.
Руско-казахстански односи су званично коректни, али у стварности Москва све јаче стеже, а Казахстан покушава да се ослободи тог загрљаја који га гуши. Најпознатији руски пропагандиста Владимир Соловјов одговорио је на критике Министарства спољних послова Казахстана поводом изјаве свог госта, политиколога Дмитрија Дробницког, који је саговорницима у емисији „Вече са Владимиром Соловјовом“ сугерисао о држави. ТВ канал Русија 1, „да обрати пажњу да је следећи проблем Казахстан јер и тамо могу да почну нацистички процеси, као у Украјини“.
Иначе, он је приметио да „тамо има доста Руса”, због чега је заменик министра спољних послова Казахстана Роман Василенко узвратио да „такве изјаве заслужују одговарајућу реакцију руских власти”. Соловјов је одговорио да не воли претерану емотивност.
„У мом програму Дмитриј Дробницки је изнео своју претпоставку о томе шта има у Казахстану. Имамо слободу говора“, рекао је Соловјов и покушао да одагна и најмању представу да Путиново другарство има нешто против Казахстана: „На државном нивоу, сви наши званичници увек више али са поштовањем говоре о Казахстану“. Слично су реаговали и из Кремља са поруком да не треба обраћати пажњу на мишљење једног броја експерата о проблемима у односима Русије и Казахстана , рекао је новинарима Дмитриј Песков, прес-секретар руског председника Владимира Путина.
Русија је одавно у власништву севера Казахстана, а ове године су проблеми ескалирали јер казахстанске власти не подржавају руску агресију на Украјину, а успут покушавају да профитирају од западних санкција Москви. Руси их, пак, свако мало упозоравају да би могли задесити судбину Украјине, иако то сада не делује реално.
Владимир Путин – али то је прошло испод радара – рекао је пре шест година да „Казахстанци никада нису имали државност пре распада Совјетског Савеза”, а децембра 2021. Вјачеслав Никонов, председник Комитета за образовање и науку руске Државне думе, такође закључио да Казахстан једноставно „пре није постојао“.
„Северни Казахстан уопште није био насељен. Етнички Казаси су постојали, али много јужније. Територија Казахстана је велики поклон Русије и Совјетског Савеза“, рекао је Никонов на државној телевизији. Неколико дана касније Јевгениј Фјодоров, такође посланик Думе, тврдио је да је Казахстан „изнајмио своју територију од Совјетског Савеза“ са поруком Москви. „Нико споља није дао Казахстанима ово велико подручје. Шта год они причали, ми имамо међународно признате границе, утврђене билатералним уговорима, и нико не може да сумња у њих“, написао је Токајев у чланку објављеном 5. јануара.
Казахстан је девета по величини земља на свету и највећа земља без излаза на море, а богата је нафтом (више од три одсто светских резерви) и уранијумом (41 одсто светске производње). Али и са проблемима, због корупције и неправедне расподеле националног богатства.
Казахстан је 2014. године у свој Кривични закон увео члан о „сепаратистичким активностима“, који предвиђа затворске казне до 15 година, па чак и изузетно ретку казну лишења држављанства, за свакога ко је проглашен кривим за сепаратизам или подривање територијалног интегритета земље. Тај потез уследио је након што је Русија нелегално анектирала Крим од Украјине и подстакла сепаратизам у Донбасу. Токајев је средином године на економском форуму у Санкт Петербургу у разговору са Путином одбацио могућност и осудио признање парадржавних Луганска и Доњецка и недвосмислено одбио да буде „полигон за обуку руских заобилажење западних санкција“ јер и сам страхује да би се у том случају могао наћи на удару Запада.
Казахстан се ослања на руске нафтоводе за извоз нафте у Европу, а у јулу када је Токајев обећао Шарлу Мишелу повећање обима казахстанских енергената за Европу, Руси су већ следећег дана објавили тромесечно затварање нафтног терминала у Новоросијску због „еколошких недостатака“ и тако практично блокирали чак две трећине Казахстански извоз нафте. Тада су неки познати режимски јастребови поново почели да причају о „дискриминацији 3,5 милиона припадника руске заједнице у Казахстану“, па чак и о „историјској Русији“ која обухвата северни део те огромне земље.
Токајев је 5. јануара распустио владу и прогласио ванредно стање широм земље након што су се хиљаде демонстраната сукобиле са полицијом и упали у владине зграде, уклонивши успут његовог претходника, 81-годишњег Нурсултана Назарбајева са места шефа Савета безбедности. Да би „смириле” ситуацију, у Казахстану су почеле операције трупе Организације договора о колективној безбедности (ОДКБ), војног савеза неколико бивших совјетских држава. Државна новинска агенција РИА Новости објавила је 6. јануара да су ваздушно-десантне мировне јединице ушле у Казахстан.
Они не намеравају да оду одатле, што је ове среде у Јеревану потврдио Путин, који је рекао да је „за време мировне операције у Казахстану стечено веома драгоцено практично искуство, а Русија, наравно, подржава важну одлуку о опремању мировних снага Организације. снаге са савременим наоружањем, војним и са специјалном опремом и специјалним средствима“. Недавно је Токајев освојио нови председнички мандат (са 81 одсто гласова, а ОЕБС сумња у пребројавање гласачких листића), а у свом инаугурационом говору навео је сарадњу са суседним земљама – Русијом, Кином и земљама Централне Азије – као један од главних спољнополитичких приоритета.
„Казахстан ће наставити да спроводи избалансирану, конструктивну спољну политику, усмерену на заштиту националних интереса. Фокус ће бити на питањима обострано корисне сарадње и стратешког партнерства са суседним државама – Русијом, Кином и сестринским земљама Централне Азије, али и Америком“, рекао је он. ЕУ и други“. Токајев ће у понедељак боравити у званичној посети Руској Федерацији, што ће бити његова прва инострана посета након реизбора за шефа државе. Он и Путин ће се путем видео линка из Москве обратити учесницима форума о међурегионалној сарадњи Русије и Казахстана.
Токајев зна да сви желе да победе Казахстан. Жосеп Борељ недавно је на свом званичном блогу написао да је Европска унија посвећена проширењу сарадње са земљама централне Азије, укључујући изградњу транспортних коридора који заобилазе Русију, посебно транскаспијску транспортну руту, о чијем развоју се разговарало у Казахстану током његовог рада. путовање у Централну Азију. Кинески председник Си Ђинпинг је такође послао поруку да се нада успешној реализацији пројекта „Нови Казахстан”, о коме Токајев говори од почетка године.
Од 1991. кинеске инвестиције у тој земљи износе 20 милијарди долара, а Казахстан је међу пет водећих земаља по вредности инвестиција из Кине. Поред тога, Казахстан је важан члан заједнице земаља турског говорног подручја, а постоји и идеја о нафтоводу по дну Каспијског језера према Азербејџану, који би се повезао са тамошњим нафтоводима и турским лукама.
Извор: МОНДО
