Након низа најава са државног врха, повишице које следују пензионерима, запосленима у јавном сектору и грађанима који примају минималац, ступају на снагу са исплатом новембарске пензије најстаријим грађанима.
Тако ће они на примањима у децембру осетити прво од два повећања, од 9 одсто, а следеће их следује у фебруару када ће им бити исплаћена јануарска пензија (за коју је најављено повећање од око 12 одсто).
Поред најстаријих суграђана, од јануара новчаници ће бити дебљи и запосленима у јавном сектору којима ће у просеку примања бити већа 12,5 одсто. Такође на самом почетку 2023. године, следује и највеће процентуално повећање минималних зарада у Србији до сада.
Пензије
Новембарске пензије које ће бити исплаћене у децембру, биће веће за 9 одсто, а наредно повећање примања најстаријих грађана Србије уследиће већ од 1. јануара 2023. године и износиће 12,1 одсто.
На тај начин, просечна пензија која је према подацима из августа износила 30.965 динара, од сутра бити већа за 2.786 динара, и попети се тако на 33.751 динар, док ће од јануара она скочити за додатних 4.000 динара, тј. попеће се на тачно 37.834 динара.
Расту и плате у јавном сектору
Од јануара расту и плате у јавном сектору и то за 12,5 одсто у просеку за укупно око 500.000 људи који зараде примају из буџета. За сада је познато да ће плате за војна лица, официре, подофицире и војнике по уговору бити повећане за 25 одсто.
Није обелодањено и колико повећање треба да очекују медицинари, просветари, судство… Оно што је сигурно јесте да ће сви који зарађују око 80.000 динара, моћи да рачунају на око 7.000 до 8.000 динара динара више, па били они просветари или неки други радници.
Минималац већи за око 50 евра
Минимална зарада у Србији ће од 1. јануара износити 40.020 динара. Практично, како је минималац сада 35.000 динара, најнижа загарантована примања биће већа скоро 50 евра, што је процентуално највеће повећање до сада.
Причајући на ту тему претходних месеци, министар Мали је навео да су послодавци били против повећања минималне зараде, јер би им она у условима кризе изазвала укупан трошак од 41 милијарде динара, односно 350 милиона евра, па је држава преузела целокупан терет.
– Не желимо да доведемо послодавце у ситуацију да због повећања минималца отпуштају раднике. Зато је држава целокупан терет повећања минималне зараде преузела на себе. Од 1. јануара ћемо повећати неопорезиви део зарада са 19.300 на 21.712 динара и умањујемо за један процентни поен доприносе за ПИО фонд на терет послодавца и тако у поптуности преузимамо терет на себе, рекао је Мали.
Извор: Блиц
