У дану када је нови потенцијални хаос на Косову одложен за 21 дан или за десет месеци, у зависности од угла гледања, скоро нерешив чвор проблема јужне покрајине већ се премешта на неке друге фронтове. „Забавно питање“ пререгистрације, како га је назвао амбасадор Кристофер Хил, стављено је привремено под тепих, да би се све стране у дијалогу већ ове недеље позабавиле другим, односно трећим фронтом. А све то како би се припремили за кључну битку, која мора да се заврши до 24. фебруара следеће године иначе следи – „тешка батина“.
Већ крајем недеље отвара се поново нови/стари фронт – Приштина ће још једном покушати да се кандидује за пријем у Савет Европе, а Београд као одговор најављује „вађење из Вучићеве фиоке“ доказе о отпризнавању Косова од стране девет држава. Паралелно са тиме, покреће се питање могућности економске сарадње на самиту Берлинског процеса, а договор о Шолц-Макроновом плану за коначно решење косовског проблема незадрживо стиже на дневни ред одмах након тога.
Колико је онда реално да до краја фебруара 2023. ишта буде договорено? Аналитичари оцењују да је најбитније да ниједан од ових „фронтова“ не угрози мир и стабилност на Балкану, а могућност за напредовање у дијалогу виде пре свега у економији и формирању регионалног тржишта.
Имајући све то у виду, будућност Западног Балкана тренутно је у рукама дипломата који истовремено желе да исконтролишу све могуће тензије на овом простору, али и да по убрзаном процесу реше сва питања која већ деценијама муче цео регион.
У таквом сложеном контексту чини се да се борба води више него икада на спољнополитичком терену и то како би се на миран, дипломатски начин остварили у што већој мери своји интереси.
„Блиц“ представља четири актуелне теме, ћетири отворема фронта, који би могли да дају одговор на вишедеценијско косовско питање.
1.Пререгистрација возила
Последњих месеци актуелан је проблем у вези са одлуком Приштине да до 1. новембра пререгиструје сва возила на Косову на РКС таблице што директно погађа око 9.000 српских власника возила северно од Ибра који нису променили регистарске ознаке.
Већ крајем недеље отвара се поново нови/стари фронт – Приштина ће још једном покушати да се кандидује за пријем у Савет Европе, а Београд као одговор најављује „вађење из Вучићеве фиоке“ доказе о отпризнавању Косова од стране девет држава. Паралелно са тиме, покреће се питање могућности економске сарадње на самиту Берлинског процеса, а договор о Шолц-Макроновом плану за коначно решење косовског проблема незадрживо стиже на дневни ред одмах након тога.
Колико је онда реално да до краја фебруара 2023. ишта буде договорено? Аналитичари оцењују да је најбитније да ниједан од ових „фронтова“ не угрози мир и стабилност на Балкану, а могућност за напредовање у дијалогу виде пре свега у економији и формирању регионалног тржишта.
Имајући све то у виду, будућност Западног Балкана тренутно је у рукама дипломата који истовремено желе да исконтролишу све могуће тензије на овом простору, али и да по убрзаном процесу реше сва питања која већ деценијама муче цео регион.
У таквом сложеном контексту чини се да се борба води више него икада на спољнополитичком терену и то како би се на миран, дипломатски начин остварили у што већој мери своји интереси.
„Блиц“ представља четири актуелне теме, ћетири отворема фронта, који би могли да дају одговор на вишедеценијско косовско питање.
1.Пререгистрација возила
Последњих месеци актуелан је проблем у вези са одлуком Приштине да до 1. новембра пререгиструје сва возила на Косову на РКС таблице што директно погађа око 9.000 српских власника возила северно од Ибра који нису променили регистарске ознаке.
Тензије у вези са том одлуком претиле претиле су да ескалирају док премијер Косова Аљбин Курти није под притиском западних званичника донекле попустио тако што је нашао свој модел за пререгистрацију возила. Подсећања ради, америчке и европске дипломате захтевале су од Куртија да одлуку одложи за десет месеци.
Према новом Куртијевом моделу, од 1. новембра сви који нису пререгистровали возила добијаће опомену због тога да би од 21. новембра стизале и новчане казне од 150 евра. На тај начин тензије су практично само одложене јер Срби на северу Косова упозоравају да ће након прве казне у вези са пререгистрацијом возила Приштина добити оштар одговор.
Многи сматрају да ће се потенцијал Београда и Приштине да уз посредство Запада стигну до значајнијег споразума видети управо на питању регистарских ознака.
Један од њих је и председник Форума за стратешке студије (ФОРСТ) др Невен Цветићанин.
– Свакако Куртијева одлука да се оглуши о захтев Запада не доприноси дијалогу са Београдом. Пререгистрација возила тренутно је највећа кочница у дијалогу. Односи Београда и Приштине делују као аутомобил који шлајфује у месту и укупова се све дубље – сликовито за „Блиц“ описује Цветићанин.
Како каже, без изградње међусобног поверења нема ни напретка у дијалогу.
– Поставља се питање да ли се уопште може остварити неки договор док је Курти на власти јер се он понаша као да се вози возом чији ред вожње не жели да поштује већ хоће да прави своје станице. Данашње време је време за суптилне дипломате, а не костоломце какав је Курти, тако да његова порука Србима на северу Косова „узми или остави“ није добра – оцењује Цветићанин.
Зашто Курти у фазама покушава да спроведе своју одлуку покушао је да објасни за „Блиц“ Игор Новаковић, истраживач при Центру за међународне и безбедносне послове – ИСАЦ.
– Та идеја по свему судећи неће бити одједном спроведена да би се избегао директан сукоб. Како ће се даље одвијати можемо само да спекулишемо – наглашава Новаковић.
2.Покушај Косова да уђе у Савет Европе
Приштина је још у мају ове године предала захтев за чланство у Савету Европе, али тај први покушај није успео да би се појавиле најаве како ће други покушај уследити ове недеље на седници те институције.
Наводно, Ирска која до краја године председава Саветом Европе обећала је Приштина да ће предложити улазак Косова у Савет Европе, а према незваничним информацијама, терен за то се припрема тако што на седници неће учествовати земље које не признају Косова како би се одлука донела консензусом.
Нови-стари министар спољних послова Ивица Дачић истиче да је однос снага у Савету Европе такав да би „одлука уласку Косова у ту институцију можда могла да прође“.
-Основна сметња тој њиховој жељи је да се до сада никада није десило да нека земља буде примљена без консензуса и зато се на нас врши притисак. Они хоће да покажу да су сада, када су избацили Русију из СЕ, јединствени и зато врше притисак на нас и на земље које нису признале Косово да не буду присутне на седници, да се ми фактички ћутећи сложимо да та процедура отпочне – нагласио је Дачић.
Како је рекао, постоји ирско-немачки план са „формулацијама које нису баш експлицитне“.
– Они хоће да подрже Косово, али да се то, ипак, пошаље на даље разматрање. Ми смо апсолутно против покретања било какве процедуре и борићемо се за то до краја и то је прва велика битна ствар са којом се ја суочавам на месту министра спољних послова – апострофирао је Дачић.
Да је Србија припремила одговор у случају да Косово буде примљено у Савет Европе открио је Марко Ђурић, амбасадор у САД.
– Нећемо кршити мораторијум објављивањем имена последњих девет држава које су повукле признање, али ако Приштина заиста покрене иницијативе везано за (пријем у) Савет Европе, онда оно што се налази „у фиоци“ председника (Александра) Вучића излази на светлост дана и Србија још јачим темпом наставља своју активност – нагласио је Ђурић.
3.Самит Берлинског процеса
Ова недеља би могла да донесе и позитивне ветрове на релацији Београд-Приштина пошто ће се у четвртак у Берлину одржати самит Берлинског процеса на коме ће, између осталог, разговарати о заједничком регионалном тржишту на Западном Балкану за шта су за промену заинтересовани и приштински представници.
Председник образовно-истраживачког центра „Либек“ Милош Николић има велика очекивања у вези са самитом у Берлину.
– Са једне стране, самит лидера највишег нивоа у склопу ове иницијативе није дуго одржан, а домети иницијативе која је покренута још 2014. више су него скромни. Са друге стране, у Берлину ће се потписати три значајна споразума која су раније договорена. На основу њих грађани нашег региона моћи ће да путују само са личном картом, а доћи ће и до узајамног признавања диплома, односно високошколских квалификација као и професионалних сертификата за докторе, зубаре, архитекте – подвлачи Николић.
Како каже, ови споразуми који ће бити потписани „нису само важни због конкретних, брзих и опипљивих економских користи које ће грађани осетити.
– Важно је да се разуме да су све ово важни кораци на путу ка изградњи заједничког регионалног тржишта као крајњег циља ове иницијативе. Самит зато јесте корак у стратешки добром правцу сарадње и међусобног усклађивања. Самим тим свакако да ће да допринесе смиривању тензија – оцењује Николић.
Наш саговорник сматра да Берлински процес може да створи економски оквир за бољи политички контекст унутар кога ће се постизати договори Београда и Приштине.
– Дубоко сам убеђен да би државе нашег региона првенствено требало да се посвете даљем економском оснаживању својих грађана, а тек потом да се размишља о политичким договорима од историјског значаја које деценијама не можемо да постигнемо. На том трагу, а као логични следећи корак, верујем да би све привреде нашег региона прво требало да постану део онога што је срж ЕУ, а то је европско јединствено тржиште. Дакле, истаћи захтев за бржим чланством у Европском економском простору (ЕЕА) док се паралелно наставља, нажалост спорији и политички захтевнији процес пуноправног чланства у ЕУ – закључује Николић.
4.Француско-немачки предлог
Последњих недеља јавност у региону се бави француско-немачким предлогом за решење косовског питања у коме се наводно Београду и Приштини за почетак нуди модел такозване две Немачке у којем се од две стране тражи да се међусобно не блокирају у процесу евроинтеграција, а притом се не захтева ни међусобно признање.
Незванично, према том предлогу, две стране би требало први споразум да постигну до 24. фебруара када је и годишњица рата у Украјини.
Председник ФОРСТ-а Невен Цветићанин истиче за „Блиц“ да су Немачка и Француска најактивније на Балкану јер знају да би оне биле највише погођене евентуалном ескалацијом кризе на Западном Балкану.
-Наш регион је у трбуху Европе и свака нестабилност могла би да донесе нову избегличку кризу Европској унији. Француско-немачки предлог је кровни план који предвиђа нормализацију и помирење Београда и Приштине. Али да би се до тога дошло потребно је да се начини низ малих корака као што је, рецимо, питање таблица или припрема јавног мњења – оцењује Цвwетићанин.
Како каже, велико је питање да ли је такав предлог остварив у догледно време.
– Питање је и контекста. Да ли је могуће убрзати дијалог Београда и Приштине, а да то не дестабилизује цео регион. Ту не мислим само на Косово него и на БиХ и Црну Гору. Западни Балкан је чвор који је неопходно отпетљавати од ситних чворића – закључује Цветићанин.
Извор: Блиц
