Кинеско-америчке везе пале су на најниже гране од нормализације односа 1979. године.
То се десило због проблема који произилазе из трговинских и технолошких ратова које је покренула Трампова администрација 2018. године, допуњених узастопним кршењем „политике једне Кине“ од стране Беле куће и Бајдена.
Тајван је безбедносна „црвена линија“ за Кину коју Вашингтон никада не сме да пређе, указао је министар спољних послова Ванг Ји.
„Као одговор на недавне погрешне речи и дела Сједињених Држава о питању Тајвана и покушај Вашингтона да повуче црту у кинеско-америчким односима, председник Си Ђинпинг је свеобухватно и систематски изложио порекло питања Тајвана и принципијелну позицију Кине, јасно истичући да је питање Тајвана у центру кључних интереса Кине и сржи кинеско-америчких односа“, навео је Ванг у саопштењу Министарства спољних послова од недељу, сумирајући путовања председника Сија на самит Г20 и АПЕЦ ове недеље.
Он је истакао да је „независност Тајвана“ некомпатибилна са миром и стабилношћу широм Тајванског мореуза, и да „кинески народ никада неће пристати ни на кога ко жели да одвоји Тајван од Кине“, Ванг је упозорио да је то питање „политички темељ и главна црвена линија коју нико не може да пређе“.
У разговорима са председником Џоом Бајденом, Си је позвао Вашингтон да напусти свој приступ „игри нулте суме“ према Кини, да успостави тон дијалога уместо конфронтације и придржава се међусобног поштовања и мира, рекао је Ванг.
За Сија је такође речено да је одбио критике САД у вези са питањима укључујући демократију и људска права, и да је обавестио своје америчке саговорнике да „Сједињене Државе имају демократију у америчком стилу, а Кина има демократију у кинеском стилу“, и да обе земље морају да поштују једна другу.
Кина опомиње: Одустаните од употребе силе
Кинеско-америчке везе, које су већ уздрмане трговинским и технолошким ратовима Доналда Трампа, пале су на нове ниске нивое под председником Бајденом усред његових поновљених обећања да ће бранити Тајван од кинеске агресије, и захваљујући повећању америчке продаје оружја острву.
У свом обраћању на 20. Конгресу Комунистичке партије Кине прошлог месеца, председник Си је поновио да је НРК посвећена мирном поновном уједињењу са Тајпејем
Си је такође упозорио да је „Тајван кинески Тајван“ и да Пекинг „никада неће направити компромис да одустане од употребе силе“ како би решио то питање и како би спречио „мешање спољних снага и неколицине сепаратиста који траже независност Тајвана“.
Званичници у Белој кући и Пентагону су месецима оптуживали Пекинг да се припрема за инвазију на острво у блиској будућности, а Вашингтон је обећао да ће војно подржати Тајпеј обезбеђивањем обуке и опреме.
Вашингтон је појачао тензије са Кином због Тајвана овог лета док је председница Представничког дома Ненси Пелоси посетила острво. Њено путовање отворило је капије за низ посета острву од стране других посланика, сенатора, гувернера и других званичника, међу којима је последњи био комесар Федералне комисије за комуникације.
Кина је те посете оценила као кршење услова споразума који учвршћују кинеско-америчке односе, а који забрањују дипломатске контакте САД са Тајпејем, и започела је вишенедељне војне вежбе око острва.
Пекинг је такође санкционисао Пелоси, њене колеге и америчке произвођаче оружја, који су испоручивали оружје на Тајван.
Бела кућа се формално оградила од Пелосијеве посете, рекавши новинарима још у августу да „војска мисли да то тренутно није добра идеја“. Међутим, саветник за националну безбедност Џејк Саливан бранио је путовање, рекавши да „није без преседана“ и да „не прети Кини“.
Извор: Б92, Вебтрибуне
