Европска комисија, преговори у Бриселу, ударање санкција Русији и разапињање Србије да коначно направи свој избор, базе су разговора, који су са водитељима Редакције, водили Иван Милетић, програмски директор Института за јавну дипломатију и Лука Кастратовић, генерал у пензији и председник Извршног одбора Клуба генерала и адмирала Србије.
– На жалост рат се наставља. Ризик постоји од самог почетка. На Запорошком правцу се интензивирају борбе. Украјинске снаге се пробијају до следећег града Николајева. То показје да се интензитет борби наставља, а нуклеарне електране су објекти направљени тако да могу да издрже нападе, чак неки од објеката могу да издрже и тактичко нуклеарно оружје – рекао је Милетић.
Најтеже борбе воде се у околини Донбаса и Запорожја. Да ли експерти могу предвидети шта ће бити исход ових војних сукоба?
– Не можемо дати крајњу оцену. Чињеница је да су нато земље уложиле све напоре, ресурсе, савремено наоружање и финансије. Чак и одређене екцесе којим су вукли све остале државе. Пољска је подигла ниво борбене готовости на високи ниво, сви врше припреме за сукоб. Електронско и космичко оружје још увек није употребљено. Руси нису искористили електронско ометање – рекао је Кастратовић и подсетио на снагу Русије.
– Још увек је ово сукоб испитивања друге стране, ради изазивања реакције. Руси могу остварити циљ без употребе нуклеарног оружја – додао је он.
Извесно је да је нападнута инфрструктура у Украјини, а испорука струје у Кијеву отежана. Снег је најјаче оружје, а поред отежаних борби, становништво трпи највише.
– У Украјини је цео систем направљен тако да се базира на струји. Већ се осећа да не може све. И да се ратује и одржава становништво у исто време. Зато се апелује на људе да пређу у Западни део Украјине ради растерећења струје. Зима мора бити искоришћена за убрзане преговоре – испричао је Милетић и додао:
– Сви су навикнути на ситуацију на фронту. Остало је десет милиона људи, рат се отеже, цивили испаштају. Борбени морал пада, и зато људи и одлазе на фронт увидевиши како им породице живе.
Из српске перспективе, ови сукоби не доносе трајну неутралност Србији, судећи по све већим међународним притисцима.
– У неком моменту код нас ће морати да се промени та одлука, и наш народ ће морати да буде спреман да промени тај уговор. Русија је јак савезник за Косово, али судећи по јучерашњим разговорима, председник је јасно рекао да је Србија кооперативна, а косовска страна није- рекао је Милетић.
Увођење санкција Русији и одрицање КИМ су тешки притисци, али издржљиви, а избор који треба направити известан, али не и лак.
– Овде треба да се што више уништи српско национално биће. Ми треба да станемо уз оно што Америка и ЕУ одговара. Притисци зависе од сукоба великих сила. Њима сметају сви који не поштују њоихове одлуке. Вућић је јасно рекао да само ако признамо КИМ, можемо у ЕУ, а то нико не жели – рекао је Кастратовић.
Милетић се није сложио и дао је пример савезника из НАТО, као што је Шпанија, која је у сличној прилици, и да и то имамо на уму.
– Питање је да ли би Русија имала разумевање за Србију, уколико и ми уведемо санкције. Тиме ћемо сами себи увести санкције. Немачка је била највећи заговорник разбијања Југославије – рекао је Кастратовић и подсетио на Први и Други српски устанак који не би могли да се воде без руске помоћи.
– Код Америке и Немачке добили бисмо савезнике, а ако уведемо санкције Русији не слажем се са тиме да ћемо сами себи ударити сакције. Све је ово дипломатија. Не видим потребу да ми нешто треба да се доказујемо – испричао је Милетић.
Извор: Курир
