НАЈАВЉИВАНИ немачко-француски предлог за „решавање косовског питања“, чија је окосница да Србија не спречава тзв. Косово да се домогне столице у УН, а да зауврат добије магловиту европску будућност, Европска комисија сада хоће да интегрише у дијалог између Београда и Приштине.
Овакав сценарио јуче је са Самита Берлинског процеса у Берлину отворено најавила председница ЕК Урсула фон дер Лајен.
Она је на конференцији за медије по завршетку Самита, позвала две стране на постизање договора, и рекла да се ради о проблему који је могуће решити, а који стоји на путу бржем прикључењу региона у ЕУ.
Премијерка Ана Брнабић узвратила је и да ће Србија на немачко-француски модел одговорити нон-пејпером. Интересантно је да предлог Париза и Берлина, како је рекла премијерка, није отворен као тема током њеног сусрета са немачким нацеларом Олафом Шолцом.
Изјава председнице ЕК о томе да би француско-немачки предлог могао да постане званични документ ЕУ, отворила је низ питања о даљој судбини Бриселског споразума, чији је ЕУ гарант, и практично потврдила недавне сумње председника Александра Вучића да Запад предлаже „нову арматуру“ преговора Београда и Приштине.
Јер, ако европске институције усвоје француско-немачки предлог за решење КиМ као званичну платформу и, како каже Фон дер Лајенова, „уграде“ га у дијалог, да ли то значи да Бриселски споразум престаје да постоји? И може ли тај споразум, које су потписале три стране – Београд, Приштина и Брисел – да угаси само једна, европска страна?
Такође, ако је у сржи француско-немачког предлога заправо да Србија призна Косово, како ће овај документ добити потребан консензус на Европском савету, али и у Европској комисији, када пет чланица ЕУ не признаје Косово – Шпанија, Кипар, Грчка, Словачка и Румунија?
И за политичког аналитичара Драгомира Анђелковића дилема је на шта је Фон дер Лајен конретно мислила:
– Да ли је мислила да француско-немачки предлог буде некаква допуна Бриселског споразума? Ако је допуна, онда се свакако подразумева да прво мора постојећи да се реализује, односно да се формира Заједница српских општина, па онда можемо даље да причамо. Ако је у француско-немачком предлогу нешто што би прихватиле и Шпанија, Грчка и остале земље, односно ако се Косово третира статусно неутрално, онда немамо од чега да страхујемо. Али ја сумњам да је предлог Париза и Берлина такав, а онда не видим како ће добити консензус у ЕУ.
Брнабићева је из Берлина поручила и да су потписана још три споразума о мобилности, али да није много оптимистична ни после потписивања ни после разговора у Берлину, јер ЕУ дозвољава да се не поштују и неки ранији споразуми између Београда и Приштине на које је и ЕУ ставила свој потпис. Она је указала на то да је прошло скоро 10 година од потписивања Бриселског споразума и да још није формирана ЗСО и додала да није имала „чему да тапше“ после потписивања споразума:
– Курти је говорио да неће да имплементира Бриселски споразум, а с друге стране, нас притискају да идемо на друге или финалне споразуме, како год их називали. Како ћете онда, то сам питала, када 10 година није имплементиран први споразум. Ту се ради и о кредибилитету ЕУ, јер је ту, поред потписа Београда и Приштине, и потпис ЕУ. Рекли су ми да сам све у праву, али на крају увек Београд треба да буде одговоран и да се увек тражи решење на грбачи Србије.
Премијерка је навела да је за столом „молила европске званичнике“ да схвате да су они гаранти и да они прво то треба да реализују, па да се даље разговара:
– Свакако су сви овде разумели, почев од Шолца до других, да је Србија била конструктивна и да смо у преговорима и у ова три споразума показали флексибилност и да желимо да дамо све од себе да ово буде другачији регион.
Курти је јуче поручио да тема његовог сусрета са високим представником ЕУ Ђозепом Борељом није била ЗСО и да Београд не може да тражи од Приштине нешто што, како тврди, није спреман да успостави на територији централне Србије. На констатацију новинара да је ЗСО предвиђена Бриселским споразумом, он је рекао да такав документ „можда постоји у Београду, али не и у Приштини“. Он је навео да се залаже за добре односе Београда и Приштине, али који се „заснивају на реципроцитету“.
– Не можеш да тражиш нешто од другога ако ниси у стању да тај захтев успоставиш као принцип односа, односно да и у Србији постоје такве заједнице. Да ли је Србија спремна да има заједнице општина са већинским мађарским, румунским, бошњачким или албанским становништвом?
Шолц је поручио да је потребно да се превазиђу билатерални конфликти и да је добро што се воде разговори. Нагласио је да се немачка и француска влада, као и ЕК, надају брзим резултатима у вези са решавањем косовског питања.
ПРЕЛАЗАК ГРАНИЦЕ УЗ ЛИЧНЕ КАРТЕ
УЧЕСНИЦИ Самита потписали су три споразума о мобилности којима се омогућава путовање уз личну карту у региону, међусобно признавање факултетских диплома и стручне спреме, приступ тржишту рада. Период признавања диплома са постојећих неколико месеци скратиће се на максимално 14 дана.
– То су важни споразуми, пре свега за младе у региону, о признавању академских и професионалних квалификација, које се сада односи на три професије – лекаре, стоматологе и архитекте, као и о признавању личних карата – рекла је Брнабићева и додала да ти документи ни на који начин не дерогирају оно што је договорено или се договора у дијалогу Београду и Приштине. – То је било доста тешко испреговарати, али успели смо. То нема никакав утицај на оно што смо се договорили о личним картама, што задржава државност Србије на КиМ и олакшава живот Србима.
Споразуме су потписали премијери Србије Ана Брнабић, Северне Македоније Димитар Ковачевски, Црне Горе Дритан Абазовић, Албаније Еди Рама, председник Савета министара БиХ Зоран Тегелтија и премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти.
РАМА: ШАНСА ЗА СВЕ У ЦЕЛОМ РЕГИОНУ
АЛБАНСКИ премијер Еди Рама, чија ће земља бити домаћин следећег Самита Берлинског процеса, поручио је да нови план пружа јединствену шансу не само Косову и Србији, већ целом региону.
– Надам се да ће обе стране то схватити озбиљно и да ће разумети да је сада време да се да значајан допринос целокупној европској архитектури.
ПРЕТЊА ВИЗАМА НАЈУБОЈИТИЈЕ ОРУЖЈЕ
НЕМАЧКИ дневник „Франкфуртер алгемајне цајтунг“ поводом оптужби да Србија „по налогу Русије покушава да дестабилизује ЕУ“, као и да „циљано, без виза, пушта у земљу људе из Индије, Туниса, Бурундија или Кубе како би у ЕУ тражили азил“ каже да су претње немачких политичара о преиспитивању преговора Београда о приступању ЕУ или новца из претприступних фондова „тупи мач против Београда“.
– Ти преговори годинама стагнирају. Њихово прекидање не би оставило утисак у српском становништву које је ионако критично према ЕУ. Уз то, ни међу заговорницима ЕУ у Београду скоро нико више не верује да је приступање ЕУ реално. Једнако тако би Србији могло да се прети забраном приступа Марсу – наводи лист.
Стога се лист залаже за казну коју је поменула европска комесарка за унутрашње послове Илва Јохансон, да ЕУ укине безвизни режим за грађане Србије за путовања у шенгенски простор.
– То би јако погодило српску привреду, као и претежно урбано становништво које путује, али и власти. То је најубојитије оружје у бриселском арсеналу – закључује немачки лист.
Извор: Новости
