На почетку рата Немачка је прижељкивала да Русија брзо заврши посао и прегази Украјину, док је Француска негирала да уопште постоји могућност напада све док руске снаге нису прешле границу, изјавио је бивши британски премијер Борис Џонсон у интервјуу за ЦНН.
– Ова ствар је била велики шок… Могли смо да видимо како се гомилају руски тактички батаљони, али различите земље су имале веома различите погледе – изјавио је он.
Џонсон је рекао да су пре руског напада 24. фебруара постојали различити погледи на тензије између зараћених земаља, истичући три најистакнутије нације ЕУ.
– Немачки став је у једном тренутку био да ако би се то догодило, што би била катастрофа, онда би било боље да се цела ствар брзо оконча и да Украјина одустане од борбе. Мислио сам да је то катастрофалан начин гледања на ствари. Али могу да разумем зашто су тако мислили – рекао је бивши британски премијер, додавши да је такав став био утемељен на бројним економским разлозима, првенствено енергетским, те да је немачка после почетка рата покушала да смањи зависност од руског гаса, али да је и даље суочена са зимом у којој ће бити потенцијалних нестанака струје.
Француски председник Емануел Макрон се, пак, нашао на удару критике јер је до самог почетка руског напада веровао да то тога неће доћи, као и због руковођења кризом, пошто је посетио Путина само неколико недеља пре него што је Украјина нападнута, не би ли га убедио да то не ради.
Џонсон је изјавио и да је италијанска влада под Мариом Драгијем „једноставно рекла у једној фази да неће моћи да подржи став који смо заузели“ – упркос томе што је раније за лист „Република“ изјавио да су се међусобно сложили по том питању. Он је поново повезао оклевање Италије са зависношћу те земље од руског гаса, али је и рекао да је Запад брзо схватио да се с Путином не може преговарати и да је потребан јединствени фронт. Додао је да је „ЕУ радила бриљантно“ од инвазије, те да јој одаје признање.
Како је рекао, многи су сматрали да ће руска инвазија на Украјину бити завршена у року од неколико дна или евентуално недеља, али кијевске снаге су уместо тога пружиле снажан отпор у првој фази рата, нарочито у тренуцима када се одлучивало о судбини престонице, одакле су отерале руске снаге, као и на другим деловима фронта.
Џонсон тврди да је тада дошло до промене у ставовима код западних савезника.
– Десило се то да су сви – Немачка, Француска, Италија, сви, Џо Бајден – видели да нема једноставних опција, пошто с тим типом (Владимир Путин, оп. аут.) не може да се преговара. То је био кључни тренутак – рекао је Џонсон.
После серије скандала и оставке неколико десетина министара и његовој влади, Џонсон је у јулу поднео оставку на место премијера.
Портпарол немачке владе одбио је да коментарише Џонсонове изјаве, исто као и из Драгијевог кабинета, док Јелисејска палата није одговорила на захтеве за коментар, наводи ЦНН.
Извор: Ало
