Сукоб може да кулминира ако не буде довољно стрпљења и памети на свим странама.
Иранска Исламска револуционарна гарда (ИРГЦ) је 17. октобра покренула велике војне вежбе дуж границе са Азербејџаном. Тачна локација вежби “Моћни Иран” није саопштена, али територија коју ирански медији називају местом вежби граничи се са ексклавом Накчиван и копненим делом Републике Азербејџан. У оквиру вежби тестиране су интегрисане операције, укључујуц́и безбедносне и одбрамбене тактике које су извеле копнене јединице ИРГЦ-а и, по први пут, постављање привремених понтонских мостова за обуку војника и војних возила за навигацију кроз водене препреке.
С обзиром да је природна граница између Ирана и Азербејџана река Арас у многим њеним деловима, изградња привремених понтонских мостова није наишла на добар пријем међу Азербејџанцима. Према писању азербејџанских медија, за разлику од претходних вежби, ове вежбе су обухватиле целу међудржавну границу са Азербејџаном и укључиле више наоружања и људства. Како се наводи у саопштењу иранске амбасаде у Азербејџану, Техеран је Бакуу послао обавештење о вежбама, а о овим вежбама су разговарали војни лидери обе земље. Ово долази усред растућих тензија између Бакуа и Техерана и лобирања Техерана за савез са Јерменијом. Од рата у Нагорно-Карабаху 2020. Иран је упозоравао на пројекат коридора Зангезур, за који Техеран страхује да би могао да прекине његову географску везу са Јерменијом. Такве оптужбе на рачун Азербејџана изнели су званичници на различитим нивоима иранске владе, укључујући врховног вођу ајатолаха Алија Хамнеија. У објави на Твитеру 19. јула, Хамнеи је написао:
“Наравно, ако постоји политика која има за циљ да блокира иранско-јерменску границу, Исламска Република ће се томе супротставити, јер је ова граница хиљадугодишња веза“, након што је рекао „Драго нам је што се Карабах враћа у Азербејџан“.
Штавише, након покретања војних вежби, ирански министар спољних послова Хосеин Амирабдолахијен је рекао је да „Иран неће дозволити блокаду своје везне руте са Јерменијом, а да би обезбедио овај циљ, Исламска Република Иран је такође покренула ратну игру у том региону.”
Односи са Израелом
Иран наставља са овим оптужбама упркос уверавањима руске и азербејџанске владе. На пример, руска страна је више пута изјављивала да никаква екстериторијалност неће бити примењена на транспортне руте које планирају да отворе између Јерменије и Азербејџана, пише The National Interest а преноси Ал Јазеера.
“Принцип је да суверенитет над путем има држава преко чије територије пролази. То значи да ако пут пролази кроз јерменску територију, онда је то јерменски пут, ако је дуж територије Азербејџана, онда је азербејџански“, рекао је потпредседник руске владе Алексеј Оверчук у интервјуу 30. септембра.
У другом уверавању, председник Азербејџана Илхам Алијев је 14. октобра рекао да његова земља „нема намеру да окупира територију Јерменије, као што неки претпостављају“. Па ипак, Иран подстиче тензије у региону упозоравајући на непосредне промене граница и друге геополитичке претње. Неколико дана након иранских вежби, Алијев и ирански председник Ебрахим Раиси састали су се на маргинама Конференције о интеракцији и мерама за изградњу поверења у Азији (ЦИЦА) у Астани, у Казахстану, 13. октобра. На званичном сајту азербејџанског председника објављено је да је Алијев рекао Раисију да Азербејџан наставља са својим напорима да обезбеди мир и безбедност у Каспијском мору и региону Јужног Кавказа, истичући да „Азербејџан води независну спољну политику“. Нагласак на „независној спољној политици” је вредан пажње, пошто Иран често упозорава Азербејџан на блиске односе са Израелом. Према писању неких медија, сусрет двојице лидера није био тако пријатељски како су пренели званични извори. Неки извештаји сугеришу да је Алијев критиковао иранског председника због изградње трупа на граници са Азербејџаном и за наоружавање и пружање војне помоћи Јерменији да се супротстави Азербејџану, описујући то као претњу његовој земљи. Као одговор, Раиси је наводно негирао ове оптужбе и критиковао Алијева због покорности „ционистима”, чиме је наизглед имплицирао Израел, као и због недавне посете израелског министра одбране Бакуу.
Блиска сарадња са Турском
Чињеница коју деле азербејџански медији указује да би ова процурела информација са састанка могла бити тачна. Према писању различитих азербејџанских медијских агенција, Иран се показао као једина земља на самиту ЦИЦА 13. октобра која се противила председавању Азербејџана у наредном периоду, док су све остале земље чланице то подржале.
У потезу који је изгледао као порука Азербејџану против било каквих наводних планова за промену граница и одсецање Ирана од Јерменије, ирански министар спољних послова је 20. октобра отишао у тродневну посету Јерменији и отворио конзулат у Капану. Медији су пренели да радови на реновирању зграде конзулата нису завршени, па је она отворена на брзину. У свом обрац́ању на церемонији отварања конзулата, шеф иранске дипломатије је рекао: “Јасно смо изразили наше противљење било каквој геополитичкој промени граница у региону Кавказа… Сматрамо безбедност Јерменије безбедношћу Исламске Републике Иран и региона.”
Обе стране јасно граде сарадњу у различитим сферама, укључујући војску и економију. Осим што жели да повец́а билатерални трговински промет са 700 милиона долара на 3 милијарде долара, Иран разговара и о испоруци борбених дронова Јерменији.
Посета иранског шефа дипломатије Јерменији поклопила се са посетом турског председника Реџепа Тајипа Ердогана ослобођеним територијама Карабаха у Азербејџану, где се придружио Алијеву на церемонији отварања аеродрома Зангилан, другог међународног аеродрома Азербејџана који је отворен на ослобођеним територијама, и на церемонијама за друге пројеката у региону који се граничи са Ираном. Азербејџан своју блиску сарадњу са Турском види као гаранцију против безбедносних претњи које представљају савез Ирана и Јерменије, за који се две стране надају да ће се развити у трилатерални блок са Индијом.
Извор: Мондо
