Док хиљаде цивила из окупираног Херсона прелазе реку Дњепар, услед упозорења о надолазећој украјинској контраофанзиви, Украјина страхује да ће Русија разнети брану око 50 километара узводно и поплавити и тај град и 80 насеља у широком подручју, са циљем да узрокује катастрофалну поплаву пре повлачења.
Могући губитак кључног града, освојеног још на почетку руске инвазије, био би још један у низу великих, понижавајућих удараца за Москву, што јача забринутости од ескалације у сада већ осмомесечном рату.
Проруске власти Херсона, престонице истоимене области коју је Москва анектирала прошлог месеца заједно са Запорожјем, Доњецком и Луганском и прогласила ратно стање, наредиле су свим цивилима, али и запосленима у одељењима и министарствима цивилне управе да “одмах напусте град” и пређу на источну обалу Дњепра.
Али, изгледа да Херсон не напуштају само цивили. Како је у недељу објавио Институт за проучавање рата (ISW), руско војно руководство повукло је своје официре из града преко Дњепра у очекивању напредовања украјинских трупа.
У петак су украјинске снаге бомбардовале руске позиције широм Херсонске области, циљајући руске руте снабдевања преко реке и припремајући се за коначни напад на град. Како би одложила украјинску контраофанзиву док се не обави повлачење, Москва је оставила новомобилисане, неискусне снаге на другој страни широке реке, додаје ISW.
Украјинска војска је у недељу рекла да су руске снаге сада углавном у дефанзиви, али да настављају нападе на украјинску енергетску инфраструктуру и на неколико градова у Донбасу. У девет региона широм Украјине, од Одесе на југозападу до Харкова на североистоку, поново је нападнута енергетска и друга кључна инфраструктура претходног дана, саопштио је украјински Генералштаб, пријављујући укупно 25 руских ваздушних удара и преко 100 ракетних и артиљеријских удара у земљи.
Украјинске контраофанзивне снаге у областима Херсона и Запорожја, у међувремену су гађале објекте које држи Русија, посебно у граду Нова Каховка, и укупно извеле 17 ваздушних удара, додаје се.
Русија је у суботу рекла да су њене снаге спречиле украјински покушај пробијања њихове линије контроле у Херсонској области.
“Сви напади су одбијени, непријатељ је одгуран на своје почетне положаје”, саопштило је Министарство одбране, додајући да је украјинска офанзива била покренута на насеља Пјатихатки, Суханове, Саблукивку и Безводне на западној страни Дњепра, реке који пресеца Украјину на пола и улази у Црно море.
Како се украјинска офанзива фокусирала на Херсон, Москва се нашла под притиском да изгуби кључни град.
Зашто је Херсон толико важан?
Херсон, чија је предратна популација бројала 280.000 људи, једина је регионална престоница коју су освојиле руске снаге. Град и околно подручје окупирани су у првим данима инвазије, што је био велики ударац за Украјину због његове локације на Дњепру али и улоге индустријског центра. Од тада, украјинске снаге изазивају руске борећи се за контролу над градом, служећи се саботажама и убиствима званичника које је поставила Москва.
Херсон такође лежи на месту на којем Украјина може да ускрати Криму свежу воду од Дњепра. Кијев је блокирао те виталне залихе након анексије Крима 2014, а руски председник Владимир Путин је сврстао потребу њиховог обнављања у разлоге инвазије.
Украјинске трупе су летос ракетним бацачима ХИМАРС више пута гађале кључни мост на Дњепру и велику брану узводно која се такође користи као место прелаза. Ти напади су приморали Русе да се ослоне на понтоне и трајекте, које је Кијев такође таргетирао.
Отежано снабдевање погоршало се након експлозије на Керчком мосту 8. октобра, везе копнене Русије са Кримом. Русија је након тога наредила нападе широм земље, док је у анектираним регионима проглашено ратно стање. Новоименовани руски командант за Украјину Сергеј Суровикин признао је недавно да је ситуацију у региону “веома тешка”.
Руске власти, које су иницијално одбациле разговоре о евакуацији града, сада упозоравају да би Херсон могао бити мета великог напада и позивају становнике на евакуацију – али само у подручја која држе Руси. Власти су рекле да је до суботе отишло око 25.000 људи.
“Хоће да разнесу брану и поплаве 80 насеља”
Москва је упозорила да би Украјина могла покушати да нападне брану код хидроелектране Каховка, око 50 километара узводно, и поплави шире подручје, укључујући град Херсон. Украјина је то порекла и заузврат оптужила Русију да планира да разнесе брану како би узроковала катастрофалну поплаву пре повлачења.
Украјински председник Володимир Зеленски тврди да је примио информацију да су Руси већ поставили мине на хидроелектрани Каховка. Он је ургирао на светске лидере да јасно ставе до знања Кремљу да би дизање бране у ваздух било “исто што и употреба оружја за масовно уништење”, пренео је “Бизнис инсајдер”.
– Ако руски терористи разнесу ову брану, више од 80 насеља, укључујући Херсон, биће у зони бујичних поплава. Стотине, стотине хиљада људи ће можда бити погођено –рекао је Зеленски у четвртак на састанку са Европским саветом, додајући да “Русија намерно прави терен за катастрофу великих размера на украјинском југу”.
Зеленски је истакао да би губитак бране могао и да југу Украјине ускрати водоснабдевање и такође угрози нуклеарну електрану Запорожје, која за хлађење користи резервоар у Каховки.
-Ово не би нужно довело до непосредне катастрофе, али би био још један огроман проблем за покушаје одржавања постројења стабилним – рекао је “Инсајдеру” Едвин Лајман, директор за безбедност нуклеарне енергије Уније забринутих научника.
Шта би губитак Херсона значио за Русију?
Повлачење из Херсона и других подручја на западној обали Дњепра разбило би руске наде да притисну офанзиву на запад на Николајев и Одесу и тако одсеку приступ Украјине Црном мору. Такав ударац задао би разоран ударац украјинској економији а Москви омогућио да изгради копнени коридор до сепаратистичког Придњестровља у Молдавији, где је смештена руска војна база.
– Губитак Херсона претвориће све те јужњачке снове Кремља у прашину. Херсон је кључ за читав јужни регион који би Украјини омогућио да таргетира кључне руте снабдевања руских снага. Руси ће покушати да задрже контролу свим средствима – рекао је украјински војни аналитичар Олег Жданов.
За Украјину би враћање Херсона поставило сцену за даље враћање дела региона Запорожја и других подручја на југу под контролом Русије, евентуално и да крену да врате Крим.
– Украјина само треба да чека да јој Херсон падне у руке попут зреле јабуке, јер се ситуација са залихама за руску групу снага погоршава из дана у дан… Након деокупације Херсона, Руси ће поново имати проблема са пијаћом водом на Криму – рекао је Жданов оцењујући да би “Руси пре били спремни да збришу Херсон са лица Земље него да га дају Украјини”.
Володимир Фесенко, шеф кијевског Пента центра, каже да би губитак Херсона и других јужних подручја имао болне последице за Путина код куће и у иностранству.
– Ако Руси напусте Херсон Кремљ ће се суочити са новим таласом оштрих критика на рачун војне команде и власти генерално из ултрапатриотских кругова. Путин ће се суочити са губитком репутације не само у земљи већ и у очима Кине, што би могло да буде посебно опасно по Кремљ – закључио је он.
Извор: Блиц.рс
