Следећу пандемију, највероватније, неће донети слепи мишеви или птице, него оно што се крије у леду који се топи на Арктику, пише „Гардијан“. Научници су анализирали тло и седиментне наслаге поларног арктичког језера Хејзен, у које стиже вода из многих глечера
Научници су открили ДНК и РНК већ познатих вируса у узорцима, изградили алгоритам и закључили да због топљења ледника расте вероватноћа да ће вируси добити приступ новим носиоцима.
Због глобалног отопљавања вируси и бакгтерије који су раније били заробљени у вечном леду могу да се пробуде и да заразе локалне животиње. Аутор текста подсећа да је 2016. године на северу Сибира избила епидемија антракса, вероватно због тога што се отопио скелет зараженог јелена.
Друга истраживања показују да у леду могу да се крију и вируси за које човек још не зна. Пре годину дана научници из САД су у узорцима из Тибета пронашли 33 вируса, од којих 28 није било познато човеку. Њихова старост је процеена на15.000 година.
Француски научници успели су 2014. године да оживе вирус из сибирског вечног мраза и он је поново постао заразан после 30.000 година. Према речима аутора тог истраживања, отапање леда је „рецепт за катастрофу“.
Стручњаци, међутим, упозоравају: предсказивање ризика од пандемије није исто што и предсказивање пандемије. Док вирус и његов претходни носилац не постоје на једном месту истовремено, опасност од драматичних догађаја и није тако велика.
Глобално отопљавање промениће живот постојећих животињских врста, тако да није познато да ли вирус може да мења носиоца који му је потребан.
Иако научници покушавају да звуче спокојно, уверавајући нас да ситуација није критична, они ипак апелују на то да се истражује микробиолошки свет планете, како би се исправно проценили ризици.
– Две ствари су сада очигледне. Као прво, Арктик се брзо загрева и главни ризик за човечанство проистиче од његовог утицаја на нашу климу. Као друго, болести из других места продиру у осетљиве заједнице и екосистеме Арктика – наводе научници.
Извор: Информер
