Немачка ће молдавску војску опремити беспилотним летелицама и другом војном опремом, а заједно са Румунима ће обучавати њихове војнике како би руску војску одвукли и на други фронт.
Молдавија се убрзано спрема за рат, а Немачка је већ најавила да ће молдавску војску снабдевати беспилотним летелицама и другом војном опремом, као и да ће организовати курсеве обуке за њихове војнике. Молдавски министар одбране Анатолиј Носати није рекао у којем обиму ће Немци, као „стратешки поуздан партнер” издвојити наоружања, али је објавио да ће укупан износ војне помоћи ЕУ износити 47 милиона евра.
Подељена држава, која практично и нема војску, уставом је дефинисана као неутрална земља, али под председништвом Маје Санду убрзано се креће ка НАТО-у и ЕУ. Намера власти у Кијеву и њених савезника од почетка рата је била да се фронт прошири на државе са проруским отцепљеним републикама, како би руске снаге биле приморане да дејствују на више праваца. Друга од њих је Грузија, која много опрезније гледа на сврставање у овом рату и за сада одолева притисцима да отвори фронт.
У отцепљеном Придњестровљу већ у априлу су организовани терористички напади. Експлозије су одјекнуле на војном аеродрому, срушене су две антене које су преносиле руски програм, гађана је зграда безбедносних снага у Тираспољу и складиште старог совјетског наоружања које је ту премештено после повлачења совјетских трупа из европских земаља, које чува Оперативна група руских снага.
Власт у Тираспољу је тада навела да директни трагова терористичких напада воде до Украјине, док су у Кијеву тврдили да их је извела руска Федерална служба безбедности како би дестабилизовала Молдавију.
Тада се саветник канцеларије украјинског председника понудио да Украјина реши проблем Придњестровља и да би то лако могла да изведе уколико званични Кишињев то затражи. „Најбоље што Молдавија може да уради је да се обрати Украјини и Румунији за помоћ”, рекао је Алексеј Арестович.
Председница је брзо реаговала, покренуто је питање мобилизације и објављено да влада веома блиско сарађује с Румунијом у обуци специјалаца и другим видовима војне подршке. У међувремену, почетком овог месеца, демонстранти су напали руску амбасаду у Молдавији.
Напорима да се Молдавија укључи као партнер против Русије допринела је и сада бивша британска премијерка Лиз Трас, која је пролетос у својству министра спољних послова после посете Кијеву отпутовала и у Кишињев и тамо рекла да би Молдавију требало опремити по НАТО стандардима.
Извесну сличност с Трасовом по сналажењу у политици поседује и молдавска председница Маја Санду, која је кључну реченицу за спремност Молдавије да одговори захтевима западних партнера изрекла руским шаљивџијама Вовану и Лексусу.
Један од њих се представио као украјински премијер Денис Шмигаљ и упитао је да ли мисли да је време за мобилизацију, а Маја Санду му је одговорила да „наравно, морају бити спремни за то ако се Руси приближе Одеси”. Повезивање руских снага у јужној Украјини са Придњестровљем довело би Одесу у окружење (изузев према унутрашњости), а њеним заузимањем Украјина би изгубила излаз на Црно море.
Међутим, Русија је гарант нагодбе о Придњестровљу и понаша се, како је прошлог месеца рекао Владимир Путин, у складу са споразумом закљученим са молдавском страном. Тамо се налази око 1.000 руских и придњестровских војника, заједно са неколико стотина молдавских и десет посматрача из Украјине. Придњестровље се отцепило од Молдавије и пре распада СССР, плашећи се да ће се на таласу национализма Молдавија придружити Румунији, која управо сада обучава молдавску војску.
О јачању молдавске војске говорио је недавно у Кишињеву и званичник владе на брифингу за новинаре с британским министром за европска питања Леом Докертијем. Тада су као главни партнери Кишињева у јачању војске наведени САД, Велика Британија, ЕУ и НАТО.
Кишињев је непуне две недеље по почетку рата у Украјини поднео захтев за придруживање Северној војној алијанси. Најаву мобилизације обновио је пре неколико дана и министар одбране рекавши да ће она бити проглашена уколико дође до радикалних промена у току рата у Украјини или повећаног прилива избеглица.
Влада у Кишињеву тврди да су током масовних руских напада 10. октобра три крстареће ракете нарушиле њен ваздушни простор, после чега је у јавности почело интензивно да се говори о мобилизацији.
Извор: политика.рс
