Упркос томе што је имала, како кажу аналитичари, историјску шансу да заузме водећу позицију у свету кад је реч о економији, Немачка у томе није успела.
У вакуум, настао услед њеног пропуста, упале су источноевропске земље и направиле ново привредно тежиште Старог континента. Берлин, при томе, не само да је прокоцкао прилику па трпи последице губитка моћи него се то, и те како, осећа на домаћем привредном терену, а и на пољу стандарда грађана.
Ово констатују немачки експерти за спољну трговину и упозоравају да Берлин мора да се „привредно преоријентише“. Немачка и ЕУ, истичу стручњаци у овој области, налазе се пред изазовом без преседана. Катрин Камин, предавач на Катедри за светску трговину и геоекономију на Институту за светску економију у Килу, истиче да „после агресорског рата Русије против Украјине ступа на снагу нова расподела моћи“. Однос снага који се управо формира, вели она, захтева кохезију у Европи.
Осим тога, упозорава Каминова, неће бити замислив трговински опстанак целе европске породице, тиме и Немачке, без сарадње са трговинским силама какве су Русија и Кина. Последњих година Пекинг је постао изузетно успешан економски играч. Упркос томе, ова суперсила није успешно интегрисана у западну економију. Каминова напомиње да не верује у формирање новог блока између Истока и Запада и да би Немачка, као и ЕУ у целини, морале да имају спреман одговор на промењену глобалну економску мапу, у којој ће енергетске резерве имати већу улогу него икада до сада.
Довољан је поглед на мапу света да се види да се ЕУ суочава са огромним економским изазовима широм планете. Каминова додаје да би Европа такође требало више да се фокусира и на Индију. Али, усред свог тог вољнопринудног окретања ка Истоку, Берлин се суочава са веома проблематичним односима са Пекингом. После пола века билатералних контаката, ови неравноправни партнери у економском буму све се више удаљавају. И то управо сада, кад би требало да се догађа супротно.
Кина јесте, додуше, већ шест година главни трговински партнер Немачке, а Берлин је своје односе са Пекингом подигао на ниво „свеобухватног стратешког партнертства“. На немачким факултетима, већ годинама, највише страних студената је управо из те земље. У последњем семестру било је 43.629 нових кинеских придошлица.
На страници немачког МИП говори се о „великој разноликости и интензивности“ у немачко–кинеским односима. Али стоји и то да је Кина Немачкој не само партнер и конкурент већ и „системски ривал“, пише „Дојче веле“. У односима двеју земаља, елементи партнерства и конкуренције су се све више губили, а до изражаја је долазило системско ривалство. Некада је, у оба смера, циркулисао велики број делегација. Данас су сусрети немачких и кинеских политичара ретки. Има то, свакако, везе и са пандемијом, са строгом кинеском стратегијом нултог ковида и рестриктивним мерама при уласку у земљу, али то није све.
Без обзира на то да ли је реч о претњама Тајвану, прогону ујгурске мањине, снажном притиску на демократски покрет у Хонгконгу или агресивној политици Пекинга на Јужном кинеском мору, потенцијал за сукоб са Кином расте. А залихе сличности се топе.
Кина сад каже: „Имамо свој систем. И желимо да променимо глобални поредак и одговарајућа правила игре, али не прихватамо систем којим доминира Запад.“ У међувремену, јасно је да се, сасвим супротно диктату економије, Берлин реално дистанцира од Кине. Министар привреде и вицеканцелар Роберт Хабек најавио је „снажнију трговинску политику“ према Кини, а онда, на крају конференције министара трговине земаља Г7, изјавио: „Наивност везана за Кину је завршена!“
Још крајем маја Хабек је одбио да изда гаранције концерну „Фолксваген“ за инвестиције у Кини, што је био својеврсни шок за привреду. Деценијама је том концерну, кроз инвестиције и извозне гаранције, био олакшаван посао са најмногољуднијом земљом на планети. Последњих неколико деценија, немачко-кинески односи, који су пре свега економски, цветали су без кочница. Немачке шефове влада на њиховим путовањима у Кину редовно су пратиле велике делегације привредника, славила су се потписивања нових уговора о сарадњи. У Кини је тренутно активно око 5.000 немачких компанија, које су тамо уложиле 90 милијарди евра.
Данас је, међутим, упркос свему томе, расположење лоше, констатује немачка штампа. Европска привредна комора у Кини пожалила се, недавно, да се економија све више политизује. „Док је Кина некада обликовала глобализацију, данас важи за мање урачунљивог партнера, мање поузданог и мање ефикасног“, наводи се у документу Коморе.
Овакве оцене нимало не иду наруку реалној привредној ситуацији на Старом континенту. Инат који је присутан у Бриселу и Берлину још више отежава и смањује шансе да западноевропске економије ухвате пропуштени прикључак.
Махнито купују земљиште
У Европи, пре свега у њеном источном делу, тренутно је на делу, како кажу аналитичари, махнито куповање земљишта. Према подацима специјализоване базе података „Ленд матрикс“, Источна Европа је по броју аквизиција пољопривредног земљишта тренутно друга у свету, одмах иза Африке. Оваква „глад за земљом“ баш у овом региону има више разлога, тумачи портал „Агроњуз“. Земља је плодна, а далеко јефтинија него у Западној Европи, одакле долази и највећи број инвеститора. С друге стране, и саме источноевропске државе надмећу се у привлачењу страних улагања у пољопривреду, подстакнуте и заједничком бољком – све пустијих села.
Добра зарада „буши“ ембарго
Ембарго који су западне земље увеле Руској Федерацији због рата који води у Украјини, није омео неке од њих да и даље воде уносан бизнис с овом земљом. Многи су пронашли рупе у санкцијама и то обилато користе да несметано тргују. Међу њима су Белгија, Француска, Грчка…
И поред осам пакета санкција које је Брисел увео Москви, и деветог који се увелико спрема, постоје одређени домени који су још ван домашаја наметнутих рестрикција.
Педантни статистичари су израчунали да се више од хиљаду производа и нуспроизвода нашло на црној листи. Али, неки су од огромног значаја за поједине земље, па су успели да се провуку кроз сито санкција.
Белгија, тако, ни по коју цену не жели да се одрекне руских дијаманата. Саопштено је да се из Русије ка луци у Антверпену годишње допреми овог драгог камена у вредности од 1,8 милијарди евра. Ништа није вредело ни то што је украјински председник Владимир Зеленски на то скренуо пажњу.
Американци истовремено оптужују Грчку да несметано наставља да извози руску нафту на трећа тржишта. Такође, финске, мађарске, словачке и француске нуклеарне централе зависе од руског уранијума.
Директна последица санкција је пад руског извоза на територију ЕУ од почетка рата за више од 60 одсто и извоза чланица ЕУ ка Русији за трећину. Ипак, на основу ове рачунице, 40 одсто у једном правцу и више од 60 у другом и даље, очигледно, функционишу
Извор: Новости/Ало.рс
