Дан након што је председник Русије Владимир Путин покренуо своју инвазију на Украјину у фебруару, хиљаде бораца у пуној ратној спреми окупило се у Грозном, главном граду јужне руске провинције Чеченије.
У униформи и са пиштољем у футроли, лидер Чеченије Рамзан Ахматович Кадиров поздравио је почетак “специјалне војне операције” и обећао да ће послати своје добровољце у борбу по Путиновом наређењу.
– Сигуран сам да ће се показати достојнима и да ћемо, у данима који предстоје, славити ослобађање милиона људи од насиља и убијања – рекао је Кадиров, којег многи зову “Путинов бесни пас”.
Гласан заговорник рата
Како је Путину пропао покушај брзог заузимања Кијева, а Москва се бори да задржи контролу над окупираним територијама, Кадиров се појавио као један од најгласнијих заговорника руског рата. Иако су руски војни команданти избегавали фокус јавности, а војницима било забрањено да користе паметне телефоне, Кадиров, генерал руске Националне гарде, опсесивно дели видео снимке, аудио поруке и коментаре на свом налогу на “Телеграму”, на којем има преко три милиона присталица, пише за “Форин полиси” Лушен Ким, истраживач Центра Вилсон у Вашингтону.
Кадиров се хвалио храброшћу и вештином својих бораца у кључним биткама, позивао је на употребу тактичког нуклеарног оружја против Украјине, а недавно је објавио снимак на којем прима “признање” за држање светског рекорда у највећем броју санкција за једну особу – чак 15.
Лојалност бунтовника
На површини, Кадиров шаље поруку да је Чеченија – некад најбунтовнији регион Русије који је скупо платио свој покушај отцепљења деведесетих – сада најлојалнија. Али, како истиче Ким, била би грешка видети његово јавно изражавање верности као знак успешне руске пацификације Чеченије.
Штавише, велика улога коју је Кадиров одиграо само наглашава крхкост руске мултиетничке федерације. Чеченија, као и већина руских региона, зависи од великодушности Кремља у прерасподели прихода од нафте и гаса.
– Као у Средњем веку, Кадиров је лични вазал Путина, а не Русије – каже Николај Петров, истраживач Куће Четам.
„Дезинтеграција Русије неизбежна“
Али, што више људства и новца Путин троши на рат у Украјини, његов стисак у удаљеним руским провинцијама постаје све слабији. Ако пропадне његов пројекат изградње империје, истиче Ким, Чеченија – сићушна територија која чини тек један одсто руске популације – могла би још једном да постане извор нестабилности за Федерацију.
– Дезинтеграција Русије је неизбежна – сматра Зарина Саутијева, истраживач Центра Вилсон у Вашингтону, додајући да “мисли да се Русија не може одржати заједно али да није јасно да ли је то питање месеци или година”.
Кремљ се у Украјини несразмерно ослањао на трупе из сиромашних региона етничких мањина, од Северног Кавказа где се налази Чеченија до Бурјатије и Туве на граници с Монголијом. Кад је Путин објавио делимичну мобилизацију у септембру избили су протести у Дагестану, суседу Чеченије, те Јакутији на североистоку Сибира, приморавајући лидере региона да шаљу назад људе регрутоване “грешком”.
Докле год наставља да финансира те регионе, Кремљ може да гуши протесте, али чим стану исплате социјалне помоћи, а кући се са фронта врати још више тела, људи ће се дићи, не само на Кавказу, истиче Саутијева.
„Мобилизација значи смрт и отпор“
То не значи да ће неки руски региони “раскинути” с Москвом. Путинова “вертикала моћи” држи регионалне лидере на краткој узици зависности од финансијске и политичке подршке. Путин је, на крају крајева, дошао на власт покретањем рата против чеченијске независности. Поставио је Ахмада Кадирова за лидера Чеченије, а након његовог убиства 2004. и његовог сина Рамзана.
– Руски колонијални режим стабилизовао се на Северном Кавказу. Регионалне елите постале су део система и виде своју будућност заједно са режимом. Можда се плаше сепаратизма још више од Москве. Прерано је говорити о тренутном сепаратизму. Наравно, људи на Кавказу, у региону Урала-Волге и Бурјатији размишљају о томе, али немају ни политичке ни војне организације – рекао је “Форин полисију” Денис Соколов, стручњак за Северни Кавказ, додајући да “то може веома брзо да се промени”.
Путинова одлука да регрутује обичне Русе за свој рат у Украјини обновила је интерес за регионалну аутономију.
– Мобилизација значи смрт и људи ће се томе опирати – истиче Соколов.
„Два режима у Русији“
Користећи се “Телеграмом” као “мегафоном” и својим “кадировцима” као “батином”, Кадиров је себи створио јединствену позицију – и као руски гувернер и као војни лидер.
– Данас видимо два режима у Русију – Путинов и Кадировљев – рекао је Петров.
Ким указује да Кадиров воли да подсећа Путина на своју лојалност. У септембру је, месец дана уочи свог 46. рођендана, објавио снимак на којем седи у позлаћеној палати и разматра старење, наводећи да је након 15 година на власти дошло време да одступи.
Три дана касније је то повукао, наводећи да су му Чечени поверили његову позицију и да може отићи тек кад упита њих – и Путина.
– Овакве изјаве обично стижу када он жели нешто да извуче од Путина, па макар то био само јавни израз подршке – изјавио је Иван Клиш, аналитичар за Северни Кавказ Универзитета Тарт у Естонији, након што је Кадиров најавио оставку.
Испитивање граница ауторитета
Кадиров стално испитује границе сопственог ауторитета. Критиковао је неуспехе Русије на фронту и размену 225 украјинских ратних заробљеника, укључујући оне који су бранили челичану у Маријупољу, за свега 56 руских, пренела је Медуза.ио.
Уместо казне, добио је унапређење. Путин га је поставио за генерал-пуковника, што је за Кадирова било друго унапређење од почетка инвазије.
Оданост везана за Путина
Лична природа односа између руског председника и Кадирова говори да је оданост чеченског лидера Кремљу условљена останком Путина на власти. А будућност Русије могла би да зависи од тога шта ће Кадиров да уради једном кад његов “покровитељ” нестане, истиче Ким.
– Ако избије хаос у Кремљу, Кадиров ће бити први који ће прогласити независност – каже Саутијева.
Али, Петров сматра да је Кадировљев апетит далеко већи. Међу његовим моћним савезницима у Москви је и Виктор Золотов, бивши Путинов телохранитељ, а сада шеф Националне гарде.
– Чак и ако федералне власти имају бројчану предност над Кадировим, можда неће моћи да реагују одлучно као што он може у хаотичном периоду транзиције. Ако Путин оде с власти, Кадиров би могао да постане чак претендент на трон – истакао је Петров, указујући да иако његове шансе за преузимање власти нису велике, нису ни занемарљиве.
Извор: Блиц
