„Овај рат је рат у коме Русија не може да победи ни у ком смислу“, рекао је аналитичар одбране Мајкл Кларк у опсежној анализи коју је објавио Би-Би-Си.
Кларк подсећа да су Путинови инострани војни успеси широм света после 2008. постигнути употребом малих јединица елитних снага, плаћеника и локалних група милиције уз руско ваздухопловство.
То је Москви дало значајну полугу утицаја по ниским трошковима током интервенција у Грузији, Нагорно-Карабаху, Сирији, Либији, Малију и два пута у Украјини током 2014. године, прво у илегалној анексији Крима, а затим у стварању самопроглашених руских држава у Луганску и Доњецк, наводи Би-Би-Си.
У сваком случају, Русија се кретала брзо на начине којима западни свет није могао да се супротстави осим кроз постепене режиме санкција – ништа што би могло да преокрене стварност. Владимир Путин је био вешт у стварању „нових чињеница на терену“, пише Би-Би-Си.
У фебруару је поново покушао у највећем обиму у Украјини – да преузме власт у року од око 72 сата у земљи од 45 милиона људи, која заузима другу по величини копнену површину у Европи. Било је то невероватно коцкање и потпуно је пропало у првој кључној недељи. Путин сада има неколико опција осим да крене напред како би овај рат био већи – или већи у Украјини или већи напредовањем ван њених граница. Ескалација је уграђена у садашњу ситуацију и Европа је достигла веома опасан тренутак у својој новијој историји.
Након неуспеха са планом А – да преузме владу у Кијеву пре него што снаге председника Владимира Зеленског или спољни свет реагују, Москва је тада прешла на план Б. Ово је био „маневарнији“ војни приступ – да опколи Кијев и пређе на друге украјинске – Чернихив, Суми, Харков, Доњецк, Мариупољ и Николајев и једноставно гуше украјински оружани отпор, док би Кијеву претила капитулација или уништење. И није успело. Херсон је био једини већи град који је пао под руску контролу и од тада се опирао руској власти. Чињеница је да су руске снаге биле премале да би доминирале тако великом земљом; имали су веома лоше резултате из разних разлога; били су слабо вођени и раштркани око четири одвојена фронта, од Кијева до Николајева, и даље без главног команданта, пише Би-Би-Си.
Русија је сада прешла на план Ц, који треба да се одрекне Кијева и севера и концентрише све своје снаге на велику офанзиву у региону Донбаса и преко јужне Украјине, вероватно до луке Одеса на југозападу. Ово је кампања коју сада видимо како се одвија на истоку око Изјума и Попасне, Курулке и Бражкивке, наводи Би-Би-Си.
Руске снаге покушавају да опколе украјинску операцију здружених снага (ЈФО) – око 40 одсто њене војске која је закопана насупрот отцепљених република Луганска и Доњецка од 2014. Кључни руски циљеви су окупирани Славјанск и нешто јужније, Краматорск. Обе су кључне стратешке тачке за контролу читавог региона Донбаса. Међутим, на овај или онај начин, Русија ће морати да настави да се бори у Украјини. И све док се Кијев држи своје тренутне линије захтевања руског повлачења пре него што се размотре било какви уступци, Путин може да уради мало осим да настави даље.
„За Владимира Путина лично нема повратка, а могао би чак бити оптужен и као ратни злочинац. Његова једина политичка стратегија је да претвори рат у Украјини у нешто друго – део борбе за опстанак Русије против западних ‘нациста’ и ‘империјалиста’. Уживају да се играју опасном идејом да се Русија суочава са ‘Великим отаџбинским ратом 2.0’ са остатком Европе. Вероватно ћемо много више о томе чути на Дан победе“, закључује се у анализи Би-Би-Сија.
Извор: Јутарњи лист
