Руси желе да задрже статус „краљева гаса“
Како би се осветио Бриселу због санкција које је ЕУ наметнула Русији, Путин је направио паклени план да Москва преузме изградњу најдужег подводног гасовода на свету Нигерија–Мароко, што је био алтернативни план Европе за гас. Пројекат изградње гасовода Нигерија–Мароко је заправо део европских планова за смањење зависности од плавог горива из Русије, што Путин жели да осујети и покаже Европи да ће остати без гаса уколико одбије да купује тај енергент од Москве.
Западни енергетски аналитичари кажу да поред тога што Москва минимизира штету од увођења антируских санкција, Руси желе да задрже статус „краљева гаса”. Тако ће Русија или остати главни снабдевач енергетским ресурсима у Европи или ће преузети контролу над било којим пројектом који сматра алтернативом руском гасу. На овај начин руска страна такође планира да искористи своје колосално искуство у изградњи подводних цевовода и прошири свој утицај у Африци. Према тврдњама аналитичара, Запад ће покушати да спречи Русију да склопи договор са Нигеријом и Мароком о изградњи гасовода по сваку цену.
ВЕЛИКО ИНТЕРЕСОВАЊЕ
Мароко и Нигерија су у децембру 2016. потписали споразум о изградњи гасовода, чија је дужина процењена на 5.660 километара. Нигеријски министар за нафтне ресурсе Тимпире Силва рекао је да је Русија изразила велико интересовање за улагање у изградњу гасовода који би требало да повеже његову државу и северноафричку земљу са Европом.
– Ако уз то додамо да Русија има огромно искуство у прављењу великих гасовода, онда нама може само да импонује што једна таква сила жели да учествује у изградњи овог значајног гасовода”, рекао је Силва.
ИДЕЈА О ГАСОВОДУ
Двојица афричких лидера, марокански краљ Мухамед ВИ и нигеријски председник Мухамед Бухари, као и две моћне западне енергетске компаније – британски БП и „Космос” из Даласа – отворили су крајем 2016. готово истовремено нову енергетску мапу Црног континента, од великог значаја и за Европу. Заједнички именитељ два одвојена пословна плана јесте уверење експерата да су Гвинејски залив и пучина Атлантика јужно од Тенерифа дуж обале Западне Африке – приморје новог глобалног енергетског елдорада. У центру новог афричког мегаенергетског плана је гасовод од Нигерије до Марока.
УЛОГА РУСИЈЕ
Све се одвијало по плану за БП и „Космос”, док се Нигеријаи Мароко нису побунили због брзине радова, који још нису ни почели. Док су, с друге стране, Руси дали план за почетак радова у којој би били суинвеститори. „Руси су, за разлику од западњака, били конкретни, што се Нигеријцима и Мароканцима веома допало”, рекао је Махмут Окреве, стручњак за енергетска питања из Нигерије.
СТРАТЕШКА САРАДЊА
Идеја о изградњи 4.000 километара дугог гасовода од југоисточних обала Нигерије у Гвинејском заливу до лука надомак Казабланке и Тангера искрсла је мароканском монарху и нигеријском лидеру на маргинама скупа УН о климатским променама у Маракешу 2016, наводе званични извори у Рабату. Већ 3. децембра исте године, током прве званичне посете краља Мухамеда Шестог Абуџи Нигерији (са делегацијом која је бројала 300 учесника), две земље потписале су споразум о стратешкој сарадњи који је укључивао и договор о изградњи мегагасовода. Траса новог мегагасовода одраз је измењених геополитичких услова у том делу света.
Извор: Објектив.рс
