Др Јан Оберг се огласио поводом жеље Финске и Шведске да постану НАТО чланице.
Чланство у НАТО-у неће учинити Финску и Шведску безбеднијим, али ће их вероватно видети како се боре у туђим ратовима и угошћују америчке базе, рекао је др Јан Оберг, кандидат за Нобелову награду за мир и директор Транснационалне фондације за истраживање мира и будућности за „Раша тудеј“.
„То је катастрофална одлука“, рекао је Јан Оберг у недељу, након званичне изјаве финске владе да планира да се придружи војном блоку предвођеном САД. Неколико сати касније, сличну најаву објавила је и владајућа партија у Шведској. Две нордијске нације остале су ван НАТО-а током Хладног рата, али су њихове владе рекле да је руска војна операција у Украјини променила игру.
Финска и Шведска нису успеле да изврше „анализу дугорочних последица“, додао је он. „Изгледа да се нико не пита да ли је НАТО права ствар којој се треба прикључити. После свих ових година од 1945. године, НАТО је доказао да није у стању да испоручи оно за шта порески обвезници плаћају, а то је стабилност, мир и безбедност… а онда Финска и Шведска кажу: ‘Придружићемо се овој пропалој организацији'“, приметио је Оберг који је рођен у Данској, али живи у Шведској од 1971. године.
„Морамо се запитати: ‘Ко је изазвао сукоб (између Москве и Кијева)?’ Сви причају о руској инвазији, због које и ја жалим што се догађа, али у основи тога је сукоб који је у вези са са ширењем НАТО-а“, рекао је истраживач мира.
Москва је навела да Украјина мора постане неутрална земља која се никада неће придружити НАТО-у као један од главних разлога за своју текућу војну операцију, као и један од услова за прекид исте. Оберг је рекао да разуме забринутост Русије у вези са ширењем блока према њеним границама. „Да сам седео у Москви, осећао бих да је то претња“, истакао је он, мислећи на могуће чланство Финске и Шведске. „Када померите трупе до саме границе са обе стране повећавате напетост, смањујете време реакције – радите све ствари које не би требало да радите стратешки уколико вам је мир био циљ. Мир није циљ ових људи.“
Војно-индустријски комплекс, односно, „они који продају оружје и профитирају од ратова“, има много тога да добије од тога што ће НАТО додати две нове чланице, рекао је он. „Шведски и фински народ неће имати користи од овога. За њих ће бити потпуно ново да сада треба да учествују… у туђим ратовима“.
Са САД које се залажу за базе у Данској и Норвешкој, „да ли треба да верујемо да неће бити америчких база или америчких трупа или нечег, знате, трајнијег у Шведској и Финској?“ питао се. Чланство у НАТО-у би такође „отворило ове земље за потенцијалну нуклеарну катастрофу која никада није требало да постоји у овој области“, додао је истраживач мира.
Оберг је рекао да је „ужасно“ што владе у Хелсинкију и Стокхолму нису изнеле ово питање на референдум. „Ово је незапамћено са тако важном одлуком као што је улазак у НАТО.“
Док су истраживања јавног мњења показала огромну подршку чланству у НАТО-у у Финској, у Шведској је ту идеју подржало мање од 50 одсто јавности, приметио је он. „Зачуђен сам да има тако мало јавне расправе, тако мало галаме у погледу огромних демонстрација у великим градовима у Шведској“, рекао је научник. Он је за ову ситуацију окривио медије, од којих је „80 до 90 одсто про-НАТО“. „Врло је тешко данас уц́и у медије са алтернативним погледом… У томе нема демократије и слободне медијске праксе“, инсистира Оберг.
Извор: Мондо/RT
