Према легенди, једном монаху анђео је објаснио због чега се на свету дешавају трагедије, зло и несреће, и дао одговор на чувено питање „Зашто Бог то све допушта“.
Верује се да је у питању истинита прича, а ево како је све то изгледало
Један монах није више знао шта да ради, јер није био у стању да разуме све Божије одлуке. Умирање деце, крађу, болести, туђе поступке…
У његовој немоћи јави му се анђео и он му исприча своју муку и замоли га да му објасни зашто се неким људима дешавају ружне ствари, иако нису заслужили.
Да би му боље објаснио да не треба увек ни да се труди да разуме зашто Бог даје различите судбине различитим људима, он га пошаље на пут. И тако монах крену.
На путу он сретне другог монаха. Запутили су се на исто место, али да не би празноречили, они се обавежу на завет ћутања, све док не стигну на одредиште.
Након неког времена, они застану код једне богате куће да потраже конак. Уђоше, а примише их родитељи малог детета. Међутим, на запрепашћење монаха, овај други монах закла мало дете, и они одоше.
Био је запрепашћен невероватним поступком другог монаха, али због завета ћутања на који су се обавезали, не рече ништа.
Следеће ноћи, на конак их прими сиромашна породица, али их угостише као род најрођенији – све што су имали изнели су и понудили монасима. У кући су имали само једну вредну ствар – скупоцени суд. Други монах украде суд под окриљем ноћи и баци га у реку.
Поново је монах био разочаран, али због завета ћутања, опет ништа не рече.
Наставише они својим путем, кад наиђоше на рушевине старе цркве. Други монах пронађе неко камење и поче да гађа светињу.
Овоме опет није било јасно како се то један монах понаша, али поштујући завет, задржа мисли за себе.
Коначно, два монаха стигоше на одредиште. Завет ћутања престаде да важи и монах осу дрвље и камење на другог монаха:
„Какав си ти то монах?! Зашто си урадио сва ова злодела? Убио си мало дете! Украо сиротињи једино вредно што су имали! Гађао си светињу!“
У том тренутку, уместо чудног монаха, указа се анђео са којим је монах разговарао и поче да објашњава:
„То мало дете порасло би и убило своје родитеље, а њихове недужне душе би за то на Божијем суду испаштале. Та породица имала је једну вредну ствар, али је била украдена. Уништивши је, скинуо сам део греха са њих. И не, нисам ја гађао светињу – гађао сам ђаволе који су над њом коло играли, радујући се што је срушена. Можда ти је сада јасније зашто не разумеш сваку Божију одлуку и зашто не треба да је преиспитујеш – људима није дато да све знају и виде очима Божијим“, објасни анђео.
Извор: Opanak.rs
