Земље Европске уније никако да се договоре о новом пакету санкција Русији, јер поједине државе не пристају да остану без нафте. Премијер Италије Марио Драги позива да се њима укине право вета, да би се лакше одлучивало. То је слика нових подела у ЕУ, јединства које не постоји, и најава репресије при доношењу одлука, што је опасност по демократију.
Овако предлог италијанског премијера за Спутњик коментарише Слободан Јанковић из Института за међународну политику и привреду и додаје да њиме није изненађен.
Како је најављено, шести пакет санкција против Русије требало би да обухвати искључење великих руских банака из међународног система СВИФТ, забрану емитовања три руска телевизијска канала у Европској унији, персоналне санкције против руских званичника, као и поступну забрану увоза руске нафте.
Раздор због руске нафте
Последња тачка унела је раздор, јер су поједине земље свесне да ће, уколико остану без нафте из Русије, имати озбиљне проблеме, а предлог италијанског премијера до краја је оголио, не само нејединство Уније.
Драги је позвао се да поједностави доношење одлука и ојачају економске интеграције. Он је у парламенту рекао да ЕУ треба да прихвати „прагматични федерализам“ у различитим областима која укључују одбрану, спољну политику и економску поделу терета „с обзиром на кризу која долази с истока“.
Драги фактички позива ЕУ да одустане од уобичајеног система доношења одлука које би биле прихваћене само једногласно одлуком чланица. Он је заправо позвао да се земљама које нису за нове санкције Русији одузме право вета, односно глас.
Јанковић предлог назива кораком даље од јединства Уније које одавно не постоји по многим питањима спољне политике, унутрашњег односа према миграцијама, а делимично и према економској политици. Односи са Русијом и њена специјална операција у Украјини додатно су продубили поделе.
„Ово што сада предлаже Марио Драги, али и не само он, у суштини прихватају највеће политичке групације у Европском парламенту, народњаци, социјалисти, либерали, мада одлука још није донета. Све то говори о томе да се иде ка додатном униформисању унутар ЕУ, ка још мањој демократизацији. Унија је изнутра критикована због помањкања демократије, а сад, ако се усвоји овакав предлог, она ће бити још мање демократска“, каже Јанковић и додаје да то истовремено значи да ће и држављани појединих чланица имати још мање могућности да утичу на политику која се одређује у Бриселу.
Оштар отпор Мађарске
Иако ће Мађарска и Словачка, која је готово у потпуности овисна о руској нафти, вероватно моћи да наставе да је купују до краја 2023. године, премијер Мађарске Виктор Орбан изјавио је да је увођење ембарга на увоз неприхватљив за његову земљу. Забрани се, мање гласно, противе и Чешка и Бугарска.
Коментаришући оштар отпор Мађарске према политици Уније од почетка сукоба у Украјини, односно Орбанову оптужбу за претњу јединству ЕУ због планираног ембарга на руску нафту, Јанковић каже да је мађарски председник ојачао након недавних избора и да ради управо оно што је обећао бирачима – не прихвата ултиматуме који долазе из Брисела.
„Када отпору Чешке и Словачке додамо и Мађарску, тешко је рећи да у некој земљи постоји апсолутна једнообразност и једногласност владајућих елита по крупним спољнополитичким питањима или по свим спољнополитичким питањима, па и унутрашњим. Ове три земље вероватно имају подршку и дела елита у другим земљама чланицама, можда и у самој Немачкој, али подршку која не сме јавно да се изрази“, каже Јанковић.
Потпуно укидање демократије
Упитан, колико је реално очекивати да предлог премијера Италије буде прихваћен, Јанковић каже да је то тешко рећи, али каже да ће незадовољство унутар Уније само расти, јер се са короном, али и пре ње, показало да се власти унутар чланица све више понашају репресивно.
„Све теже се чује воља, глас народа, али ће та воља и глас, без обзира на репресалије, без обзира на притисак власти, па и преко полиције, бити све очигледнији и све гласнији. Видећемо у шта ће се ово изродити. Или ће доћи до озбиљних реформи у смислу преобликовања ЕУ у нешто друго, у слабљење централизације или ће демократија бити у суштини потпуно укинута, а формално ће, наравно, наставити да постоји, али ће се показати да, ако се настави овим путем, да избори не мењају ништа“.
Из Европске уније још нема коментара на предлог који је изнео Марио Драги. Високи представник за безбедност и спољну политику Жозеп Борељ предложио је да се решавање питања о ембаргу на увоз нафте из Русије пренесе на министре иностраних послова земаља ЕУ, уколико амбасадори чланица не успеју да пронађу решење.
Извор: rs.sputniknews.com
