Турски председник Реџеп Тајип Ердоган успротивио се уласку Шведске и Финске у НАТО. Две скандинавске земље данас су заједно аплицирале за чланство у Северноатлантском савезу.
Ердоган оптужује две земље, а нарочито Шведску, да су уточиште „терористима“ Радничке парије Курдистана.
„Како да им верујемо? Шведска је легло терористичких организација (…) Нећемо подржати њихово чланство у НАТО“, рекао је турски председник након што су две нордијске земље званично одлучиле да аплицирају.
Званично, Анкара је љута због блиских веза које ове две земље, посебно Шведска, имају са Радничком партијом Курдистана (ПКК), наоружаном политичком групом. Основана 1978. године, Турска и велики део међународне заједнице, укључујући САД и ЕУ, означили су ПКК као терористичку организацију.
„Шведска заузима посебно место у турској дијаспори. Од 1980их година, земља је примила многе политичке избеглице, од којих Турска сумња да су многи милитанти ПКК. Ово је дугогодишњи спор између Стокхолма и Анкаре“, рекла је за Франс прес Елис Масикар, специјалиста за политичку социологију савремене Турске.
„Према широко распрострањеном мишљењу међу турским националистима, разлог због којег ПКК и даље постоји, упркос 40 година рата вођеног са изузетним средствима, јесте то што има те ‘позадинске базе’ изван Турске,“ додала је она.
Анкара је јасно ставила до знања да жели да искористи апликацију за чланство Шведске и Финске као средство за слабљење подршке курдским сепаратистичким групама.
„Апсолутно морамо престати да подржавамо терористичке организације (…). Не говорим ово као преговарачки инструмент, већ зато што то значи бити савезници“, рекао је турски министар спољних послова Мевлут Чавушоглу у недељу у Берлину, на маргинама један од неформалних састанака организације.
У теорији, Турска има свако право да блокира приступање Шведске и Финске НАТО-у. Према члану 10 свог оснивачког уговора, две скандинавске земље морају да убеде свих 30 чланица организације у основаност њихове пријаве.
„Савез функционише на принципу консензуса. Свака чланица стога има право вета. То смо видели са Грчком, која се годинама противила приступању Северне Македоније“ због спора око имена земље“, рекао је геополитолог Оливије Кемпф.
Иако се чинило да је црвени тепих постављен за Шведску и Финску, две чврсте демократије блиске НАТО-у преко његовог програма Партнерство за мир, позиција Турске изазива конфузију у одбрамбеном савезу.
„Уверен сам да ћемо успети да пронађемо заједнички језик, консензус о томе како да идемо даље по питањима чланства“, рекао је Јенс Столтенберг, генерални секретар организације, пре него што је додао да је Турска „јасно назначила своју намеру да не блокира“ процес.
„Турска ће бити под толиким политичким притиском да неће моћи да блокира приступање Финске и Шведске“, рекао је Кемпф.
Према речима стручњака, Анкара пре свега на овај начин расветљава шведску подршку ПКК како би повратила утицај унутар војног савеза. „Однос Турске са НАТО је веома компликован већ неколико година. Дошло је до тачке да се говори о њеном искључењу. За Турску је питање избегавања маргинализације“, рекла је Масикар.
Турска је усвојила овај став у нади да ће добити надокнаду од чланова организације, посебно од Сједињених Држава. Вашингтон је 2020. увео санкције турској одбрамбеној индустрији, након што је потоња купила руски противракетни систем С 400. Турска је такође искључена из америчког програма стелт ловца Ф-35, који је „наручила и платила учешће од 1,4 милијарде долара“, наводи Курир интернешенел. Гест Џоа Бајдена по овом питању би несумњиво превазишао невољност Анкаре.
Уз то, Турска такође жели да Шведска и Финска прекину ограничавање извоза оружја која су наметнула Турској, заједно са неколико других чланица Европске уније, након њеног упада у Сирију 2019.
Иако је трговина оружјем Турске са две земље занемарљива и не тражи никакве веће набавке одбране са њима, неименовани турски званичници су рекли Блумбергу да у принципу Анкара неће прихватити проширење војног савеза на земље које блокирају споразуме о оружју. Министар иностраних послова Мевлут Чавушоглу је то јавно изнео, рекавши да су ограничења наоружања „против духа“ алијансе.
Ту је и проблем „грешака из прошлости“.
Наиме, Турска је прихватила повратак Грчке у НАТО 1980их, након што су две земље водиле рат 1974. због Кипра, и жели да не понови оно што званичници кажу да се сада у Анкари сматра грешком.
Атина и њени кипарски савезници касније су се појавили као кључне препреке које блокирају кандидатуру Турске за чланство у ЕУ, одбацили су гласање у УН о плану уједињења Кипра и били су укључени у сталне територијалне спорове са Турском око делова Егејског и Средоземног мора.
Поучени тиме, турски званичници су рекли да не би било мудро очекивати да Турска промени курс и прихвати шведско и финско чланству у НАТО, осим ако се прво не реше спорови и ако се нордијске земље јавно не обавежу на солидарност са Турском против курдских група.
Најзад, врло је могуће да Турска шаље поруку Русији, која ширење НАТО на исток види као издају.
Од избијања рата у Украјини, Анкара покушава да одржи добре односе са две супротстављене земље на које се њена економија у великој мери ослања. Турци и Руси такође деле Црно море и заједничке интересе у Сирији, рекао је Кемпф. „Ердоган подржава Украјину, али пази да не оде предалеко“, додао је он.
Турска води спољну политику у складу са сопственим националним интересима и пристала би на проширење НАТО-а ако би забринутост коју је истакла у вези са нордијским нацијама била испуњена, рекли су турски званичници.
Ово питање служи као добар подсетник да НАТО, иако је поново ојачан руском инвазијом на Украјину, није имун на стратешке разлике.
„Само зато што је НАТО уједињен по питању суштинских ствари, не значи нужно да постоји широк консензус о свему“, резимирао је Кемпф. „На крају, основни проблеми остају и нису нестали са ратом у Украјини“.
Извор: Курир.рс
