Познати скипер и лиценцирани спасилац Данко Пљеваљчић открио је до сада непознате детаље о томе како се тело понаша у води, колико је пресудна спремност и вештина пливања, као и да ли је Матеј Периш имао шансе да преживи…
Да подсетимо Матеј Периш нестао је у Београду у ноћи између 30. и 31. децембра када је истрчао из клуба Готик у ком је био са друговима. Потрага за Перишем која је трајала 139 дана, нажалост, има трагичан епилог, а тело је пронађено у Дунаву у среду, а 21. маја је сахрањен у родном Сплиту.
Првих дана Матејевог нестанка оглашавао се његов отац, који је говорио да је Матеј тренирао ватерполо, те да је немогуће да се утопио. Да ли то што је Периш био врсан пливач има икаквог значаја у екстремно хладној води питали смо стручњака за брзе реке и хладну воду, скипера Данка Пљеваљчића.
– Дужина боравка у хладној води зависи од физичке спремности човека и од тога колико је навикао да своје тело излаже екстремним условима. Постоје људи који се туширају хладном водом и њихово тело је спремније на ниске температуре од оних који то не практикују. Ту се исход не разликује – крај им је потпуно исти, разликује се само дужина боравка, они могу дуже да издрже у води пре него што тело почне да се бори против тога. Без адекватне опреме – свако је у води те температуре осуђен на смрт.
Да је пливао у мору, тешко да би исход био овакав, када је температура воде већа, тело не ствара такав одговор. Када се умори, у топлијој води може и да одмори, па да настави да плива, у овом случају, секунде су у питању. Небитно је колико си добар пливач, чак и када ти се чини да би могао нешто тако да препливаш – не можеш.
Када уђеш тако хладну воду у првом минуту те „удара“ адреналин, још ако си пио алкохол – ти и не осетиш то, већ у другом минуту креће проблем!
Тада се већ знатно смањује физичка способност, долазиш у фазу да више не можеш да се вратиш до обале, не верујеш шта ти се дешава, јер ниси у стању да пливаш. Већ након пет минута сва крв из руку и ногу повлачи се у унутрашње органе, како би их заштитило од хладноће – објашњава Пљеваљчић.
Што се тиче Матеја Периша, његова судбина након скока у ледену Саву није могла бити другачија, наглашава Пљеваљчић.
– Матеј Периш није имао никакве шансе да преживи, без обзира на његову физичку спремност и умеће, без обзира на то што је одрастао на мору, тренирао ватерполо и био врсан пливач. Као што сам и рекао, у првом минуту скочио му је адреналин, дошао је донекле, а након тога драстично му је опала способност. Није могао ни да проба да плута, тело се већ укочило, био је, вероватно, свестан тога што му се дешава, а практично паралисан, јер су руке и ноге остале без крви. То је као да си инвалид, као биљка, свега си свестан, али не можеш да реагујеш.
Након тога следи утапање. Вода те повуче на дно, онај део тела који се савија, то је предњи део, обично је ка води. То, када ће вода избацити тело зависи само од температуре воде. Ако је хладно – тело се спорије распада, а ако је топла вода – тело се распада знатно брже, иако вода чува спољашњост, унутрашњи органи иструле. Када се тело напуни гасовима од труљења, оно креће на површину, то се десило и сада.
Једино што је, можда, могло да му помогне, је то заштитно неопренско одело, од три или пет милиметара, то би му одржало температуру и сачувало енергију да доплива до обале, међутим, ситуација није била таква – каже Пљеваљчић.
Подсетимо, у среду је на Ади Хуји испливало тело мушкарца, а ДНК анализом утврђено је да је реч о несталом Матеју Перишу. Матеј Периш нестао је у Београду у ноћи између 30. и 31. децембра када је истрчао из клуба Готик у ком је био са друговима.
Потрага за Перишем која је трајала 139 дана, нажалост, има трагичан епилог.
Фото: Фејсбук принтскрин
Извор: Еспресо
