Кад је тзв. Косово аплицирало за пријем у Савет Европе, није било тешко закључити – велике су шансе да Приштина има подршку појединих западних држава.
Вео тајне развејан је, чини се, најновијим саопштењем Стејт департмента, из којег се може закључити да Сједињене Америчке Државе у најмању руку прећутно сагласне са тим кораком.
На питање Гласа Америке да појасни ли је америчка администрација променила став у односу на мораторијум који је део споразума из 2020. године, како гледа на захтев Косова за чланство у Савету Европе после чега је Србија најавила наставак кампање против независности, те да ли жели да види примену осталих делова споразума стигао је дипломатски одговор.
„Сједињене Државе верују да су обавезе из Вашингтонског споразума и даље корисне, и настављамо да позивамо Косово и Србију да се усредсреде на дијалог који води ЕУ“, навео је неименовани портпарол Стејт департмента у писаном одговору.
Садржај је и додатак да у Вашингтону нема великог противљења.
„Ипак, Косово и Србија су суверене земље са правом да саме одређују своје спољнополитичке приоритете. За доношење одлуке о чланству у овим програмима и организацијама потребна је сагласност и одобрење тих институција и њихових држава чланица“, додаје се у новом одговору Стејт Департмента.
Овај став уследио је након што је министарка спољних Косова Доника Гервала предала (12. маја) званичан захтев за улазак Приштине у Савет Европе.
Након што се то десило, највећи део критика био је усмерен ка томе да је то директно кршење Вашингтонског споразума, којим су се обе стране обавезале да неће радити на (од) признавању Косова.
Приштина је то прва прекршила, а као одговор Србије стигла је информација и да су четири земље повукле признање независности Косова.
Јасно је да Косово овакве потезе не повлачи самоиницијативно, а Сузана Грубјешић из Центра за спољну политику каже да
„Савет Европе је међувладина организација у чије чланство се аплицира по позиву, што значи да је Косово добило такав позив. САД нису чланица, али имају статус посматрача и несумњив утицај, као и у осталим организацијама“, оцењује Грубјешић.
Она сматра и да овакво саопштење имплицира да дају прећутну сагласност на кандидатуру Косова, а да су за оперативни део задужене неке чланице Савета Европе, превасходно Немачка.
„Јасно је и да је овим чином Косово одбацило Вашингтонски споразум, иако се он у свом највећем делу односио на економску нормализацију односа за коју су сви рекли да је добра и корисна јер трасира пут ка политичком договору. На овај начин је прилично обесмишљен и дијалог под посредством ЕУ и тешко да ће бити оживљен у наредном периоду“, истиче Грубјешић.
Ни Александар Попов из Центра за регионализам није другачијег става, и оцењује да је ово само део протисака на Београд да уведе санкције Русији.
„То се могло очекивати од САД, али не тако брзо. Америка је притискала Србију да што пре дође до међусобног признања, а Европа није ишла на тако тврд притисак већ је инсистирала на постизању правнообавезујућег споразума. Овај нагли захтев Косова ми се чини као додатна врста притиска Србије, и да удео има чињеница да се Србија није одлучила на сакције Москви. То је део јавних али и оних притисака који се одигравају иза завеса. САД чврсто стоји иза концепта отвореног Балкана, тражи од Косова и Црне Горе да уђу, али истовремено раде на томе и да се што пре реши признање“, сматра Попов.
Могућност да Приштина уђе отворила се након што је Русиј чланство у тој институцији суспендовано 25. фебруара, дан након почетка руске инвазије на Украјину. Потом је и Кремљ самовољно прогласио излазак Русије из Савета Европе.
О томе је говорио и председник Србије Александар Вучић, који је рекао да каже да не зна да ли Приштина има већину или не.
„Ако рачунам све земље, то је на 67, 68 до 70 одсто, уколико би сви они који су признавачи такозване независности гласали за чланство“, рекао је Вучић.
У Савету Европе су истог дана потврдили да су примили захтев приштинских институција за пријем у чланство, али и да не могу да предвиде даљу процедуру у конкретном случају.
Извор: Блиц.рс
