Пет европских држава је огорчено могућношћу увођења ембарга на руске енергенте. У петак, 8. априла, о томе пише британско издање Дејли Експреса.
Према речима аутора материјала, „побуну“ у Европској унији предводи мађарски премијер Виктор Орбан, који сматра да би таква забрана убила земљу.
„Виктор Орбан је прекршио европски поредак и предводио устанак против санкција ЕУ, док блок очекује оштрије казне против Русије“, наглашава новинар.
Осим тога, у материјалу се наводи да ембарго на нафту и гас из Русије забрињава Италију, Аустрију, Холандију, које страхују од економског хаоса.
Такође, Немачка је у последње време постала озбиљнија у прекиду односа са Москвом, пошто 40 одсто гаса који купује Берлин долази из Руске Федерације.
Раније, 5. априла, немачки телевизијски канал Дие Велт саопштио је да би забрана увоза руских енергената могла оставити европске земље празне полице и без полуга притиска на Москву.
Медији напомињу да чланице ЕУ имају различите ставове према увођењу ове забране. Ако га подржавају Пољска, Италија и балтичке земље, онда су Немачка, Аустрија, Мађарска и Словачка категорички против. Француска још није изразила свој став о ембаргу на руске енергенте.
Дан раније, 5. априла, Европска комисија (ЕК) објавила је пети пакет санкција Русији . Како је објаснио заменик шефа ЕК Валдис Домбровскис, нови пакет ограничења биће усмерен против области трговине, транспорта и енергетике.
Тако ће, према новим санкцијама, ЕУ забранити извоз полупроводника, машина и транспортне опреме у Руску Федерацију у износу од 10 милијарди евра.
Нови пакет укључује забрану учешћа руских компанија у јавним набавкама у Европској унији и о свакој финансијској подршци агенцијама руске владе. Поред тога, ЕУ ће забранити увоз угља из Русије у износу од 4 милијарде евра годишње.
Министар економије, заменик канцелара Роберт Хабек, 2. априла је предвидео смрт немачког просперитета у случају ембарга на снабдевање енергентима из Русије. Према његовим речима, земљи недостаје инфраструктура за увоз гаса и нафте на друге начине.
Притисак санкција на Русију је појачан након почетка војне операције заштите Донбаса , која је најављена 24. фебруара.
Неколико дана раније, ситуација у региону је значајно ескалирала због гранатирања украјинске војске.
Власти Доњецке и Луганске републике најавиле су евакуацију становника у Руску Федерацију, а обратиле су се и Москви за помоћ .
Руски председник Владимир Путин потписао је 21. фебруара указ о признавању независности ДНР и ЛНР .
Извор: Webtribune.rs
