Одбијање председника Украјине Владимира Зеленског да немачком колеги Франк Валтеру Штајнмајеру дозволи посету Кијеву прва је велика брука која се на отвореној сцени догодила једном шефу државе таквог формата као што је Немачка, оцењује некадашњи дописник из Берлина Мирослав Стојановић. Питање је, међутим, шта је охрабрило Украјинце на такав потез?
Немачки председник, који се у уторак у Варшави састао са пољским председником Дудом, планирао је да са њим и лидерима Естоније, Летоније и Литваније у среду отпутује у Кијев да би, како је навео, „послао снажну поруку европске солидарности са Украјином“.
Његов захтев Зеленски је одбио, а као разлог за затворена врата Кијева навео је Штајнмајерове раније блиске везе са руским министром спољних послова Сергејем Лавровим и то што је немачки председник раније заговарао блиске економске руско-немачке везе.
Рампа за Штајнмајера
Према речима бившег дописника „Политике“ из Немачке Мирослава Стојановића, пригушена варничења између Кијева и Берлина због немачке политике према Русији трају већ недељама, а на мети Украјине су се, поред Штајнмајера, нашли и бивша канцеларка Ангела Меркел, али и актуелни немачки канцелар Олаф Шолц.
„Штајнмајера виде као неког ко је као шеф кабинета у време владавине Герхарда Шредера, али и као шеф дипломатије у време Ангеле Меркел, исплео једну јаку мрежу добрих односа са Русијом и био веома енергичан у одбрани „Северног тока 2“. Немачки председник се пре одласка у Варшаву мало „посуо пепелом“ и рекао да је то што је инсистирао на „Северном току 2“ била његова велика грешка, окренуо се мало више Украјини и оптужио Путина да је изазвао рат. Међутим, то му очигледно није помогло и није било довољно Украјинцима“, каже Стојановић.
Он подсећа да је Штајнмајер претходно доживео и жесток напад украјинског амбасадора Андреја Мелника, али се ипак рачунало са тим да су се страсти стишале и да ће се немачком председнику, који се покајао због своје политике и оптужио сам себе, отворити врата Кијева.
„Међутим сада је доживео, како немачки медији то саопштавају, „бламажу на отвореној сцени“, јер се никада једном шефу државе није догодило да му залупе врата, практично, испред носа. Напад на Меркелову је такође био јак, али се она мало „мушкије“ држала. Она јесте рекла да је рат варварски и да га треба прекинути, али је остала при својој одлуци због које је највише и нападана – да је на самиту у Букурешту 2008. године спречила улазак Украјине и Грузије у НАТО. Она и сада каже да је та одлука била у реду и да при њој остаје“, примећује Стојановић.
Кијев љут и на Ангелу и Шолца
Како каже, додатну љутњу у Кијеву изазвало је и то што Ангела Меркел није прихватила позив украјинског председника Зеленског да дође у Бучу и наводно види те страшне сцене јер су, како то они виде, њена политика и политика бившег француског председника Саркозија и политичко „шуровање“ са Путином криви за те наводне масакре.
„Дакле то „варничење“ на релацији Кијев-Берлин траје већ доста дуго, а у томе је најгласнији украјински амбасадор у Немачкој који је свако мало у немачким медијима и оптужује ту земљу за кукавичлук, поготово на почетку када се Немачка уздржавала да Украјини шаље оружје. Иако је Берлин направио велики заокрет и сада шаље оружје Украјини, додатну љутњу изазива чињеница да актуелни канцелар Олаф Шолц не попушта под притиском Вашингтона да се потпуно затворе славине за руски гас. Он то, наравно, не чини из љубави према Русији, већ из егзистенцијалне потребе Немачке којој због последица пандемије и рата у Украјини прети остваривање дастично мањег БДП-а, а неки чак рачунају да ће крајем године отићи у рецесију“, сматра Стојановић.
У Немачкој, како каже, недостаје велики број производа, а инфлација која посебно плаши Немце бележи највећи скок у последњих 40 година. Уколико дође до потпуног затварања руског гаса за Немачку, на чему се у самој земљи врши медијски и политички притисак, а поготово на томе инсисира Вашингтон, онда заиста може доћи до хаотичне и драматичне ситуације, верује новинар.
Амерички прсти
На питање да ли је неко ипак дао ветар у леђа украјинским властима да се окураже и на овај начин „обрачунавају“ са Немачком како би је натерали да потпуно прекине увоз руских енергената, Стојановић каже да је очигледно да су у то умешани амерички прсти.
„Амерички притисак је отворен и Украјинци сада имају снажну подршку Запада. Ту подршку, наравно, пружа и Немачка, али то Украјинцима није довољно. Треба имати на уму да су, поред украјинског народа, највеће жртве овог рата Европљани, а посебно Немачка. Ово је страшан удар на њену економију који се, наравно, подржава од стране Сједињених Држава, али и од стране Британаца који, напуштајући ЕУ, сада већ са неким империјалним амбицијама наступају на европској и глобалној политичкој сцени. Тако да велика подршка са америчке и британске стране Украјинце куражи у овим потезима. Направљена је атмосфера у којој се они проглашавају за велику жртву и сва су им медијска врата отворена“, категоричан је Стојановић.
Коментаришући даљи развој односа Кијева и Берлина, али и Кијева и Москве, наш саговорник каже да нема сумње да ће Берлин наставити да помаже Украјину.
„Међутим, Немцима је дугорочно, без обзира на садашњу ситуацију, веза са Русима веома важна – и енергетски и тржишно. На крају крајева, Шолц је улазио у изборну кампању са такозваном новом источном политиком у чијем средишту је требало да буде Русија, а чак je и приликом састанка са Путином изјављивао да без Русије нема европске безбедности. Сада је то све окренуто наопачке, али они се дугорочно морају вратити на те позиције. Друга је ствар колико ће времена за то бити потребно и то умногоме зависи од тога колико ће овај рат трајати и да ли ће се развити ван овог простора“, закључује Мирослав Стојановић.
Извор: rs.sputniknews.com
