Србија је изложена све жешћим притисцима Запада да уведе санкције Русији.
Претње да ће нашој земљи бити обустављен доток сирове нафте уколико то не учини, озваничене су у Одлуци Европског савета која је донета 8. априла и објављена у „Службеном гласнику“ ЕУ. Из бриселских кругова, представљено је да ће овим актом Србија, односно компанија НИС, да буде изузета од забране увоза црног злата преко хрватског нафтовода „Јанаф“. Међутим, формулација у тексту Одлуке број 2022/578, показује да је ЕУ, заправо, правно утемељила инструмент за уцењивање Србије. У преводу, снабдевање нафтом ће се наставити без проблема, ако уведемо санкције Русији. Такве поруке стижу нам отворено ових дана и од представника Европске уније.
У Одлуци Европског савета се наводи да је сврсисходно да се од санкција изузму земље Западног Балкана, Европског економског простора и Швајцарска. Али, одмах у следећој реченици, истиче се да Европска унија очекује брзо и потпуно усклађивање свих земаља региона са рестриктивним мерама ЕУ, укључујући и оне које се тичу руских акција које дестабилизују ситуацију у Украјини. Имајући у виду да од поменутих земаља, једино ми нисмо увели санкције Руској Федерацији, јасна је намера Европске уније.
– Формулацију у одлуци Европског савета, Брисел и „Јанаф“ могу да тумаче тако да ће се пословна сарадња са НИС-ом наставити по старом без проблема, али може и на другачији начин – објашњава извор.
– Ако буду хтели да казне и дисциплинују нашу државу, врло лако могу да кажу да ће Србија бити изузета када буде увела санкције Русији. Све остале земље које су наведене у Одлуци, ускладиле су се са Европском унијом у томе.
До сада је РФ показала разумевање за наше досадашње гласање у УН због притисака којима смо изложени, али питање је до ког нивоа ће то толерисати и колико дуго ће Србија успевати да се одржи у позицији вештог еквилибристе. Ако изузмемо чињеницу да је Русија пријатељска земља, увођењем санкција, изгубили бисмо заштитника српских интереса у Савету безбедности УН, и довели бисмо у питање своју енергетску стабилност и безбедност, имајући у виду да потпуно зависимо од руског гаса.
Како се притисци на Србију појачавају, стручњаци указују да ће се на крају, као дугорочно решење за нормално пословање НИС-а, наметнути промена његове власничке структуре. У јавности се већ спекулише о заинтересованим компанијама. Председница Владе Ана Брнабић у среду је рекла да у овом тренутку не очекује да Србија буде укључена у санкције ЕУ и додала да се сваког дана разговара са руским партнерима о НИС-у и различитим опцијама за решавање питања снабдевања нафтом. Она је нагласила да не искључује ниједан сценарио, па ни промену власничке структуре Нафтне индустрије Србије и улазак азербејџанског „Сокара“ или неке друге фирме. Према њеним речима, у овом тренутку не постоји проблем, Србија је изузета од санкција и нафта ће наставити несметано да тече „Јанафом“.
Подсетимо, Брисел је половином марта, четвртим пакетом санкција, забранио трговање руским компанијама, чиме је обухваћен и „Гаспромњефт“ већински власник НИС-а. Тиме би Нафтној индустрији Србије било онемогућено да од 15. маја увози сирову нафту преко „Јанафа“ и била би једина компанија која је потпала под удар ових мера, јер су фирме које раде на територији ЕУ изузете. Одлука Европског савета о изузећу донета је непосредно након гласања Србије за суспензију Русије у Савету УН за љуска права. Председник Александар Вучић, тада је рекао да је наша држава уцењена да неће бити изузета од санкција ЕУ уколико не буде гласала на тај начин. Портпарол Европске уније Петер Стано, 8. априла, након доношења Одлуке, није хтео да потврди за сајт European Western Balkans да ће НИС бити изузет од забране трговања. На конкретно питање, одговорио је да је ефикасно спровођење санкција ЕУ приортет Европске комисије, и да с обзиром на поверљиву природу тог процеса, нема више коментара.
Званична изјаве од представника Европске уније у контексту ситуације са НИС-ом, стигла је јуче, и не разликује се од порука које смо до сада слушали. Шеф Делегације ЕУ у Србији, Емануел Жиофре, нагласио је да земље кандидати имају обавезу да се постепено усклађују са спољном и безбедносном политиком ЕУ. Потом је указао да је Унија ревидирала своја правила, како би партнерске земље, међу којима су Србија, Западни Балкан, Швајцарска и Норвешка, биле изузете од последица санкција.
Немачки амбасадор у Србији, Томас Шиб био је оштрији.
– Немачка и Европска унија очекују од Србије да се прикључи санкцијама Русији, јер је Београд на путу ка чланству ЕУ – нагласио је јуче Шиб, гостујући на једној телевизији – Свесни смо шта значи ослободити се енергетске зависности и желимо да пружимо подршку Србији.
Ова порука или претња, стиже само два дана након што је председник Немачке, Франк-Валтер Штајнмајер изјавио у Варшави да та земља, због структуре немачке привреде, не може тако брзо да се ослободи зависности од увоза руске нафте и гаса.
Јасно је да ће се притисци на Србију само појачавати и да ће ЕУ наставити да нас уцењује „завртањем“ нафте. Како стручњаци оцењују, ако НИС не би радио, било би тешко да се снабдевање нашег тржишта задовољи из других рафинерија. Нашем руководству ће, несумњиво, бити потребно много мудрости и вештине у данима који следе.
РАСКОЛ У ЕВРОПИ ЗБОГ ЕМБАРГА?
Европска унија припремила је предлоге за ембарго на нафту из Русије и ради на томе да то буде део следећег, шестог пакета санкција, преносе светски медији ових дана. Циљање на руску нафту, која чини око четвртине увоза црног злата у Унију, сматра се следећим кораком у настојању да се изврши притисак на Русију. Тим поводом, шпански лист „Паис“, позивајући се на дипломатске изворе, пише да питање забране увоза руске нафте прети да подели Европску унију. Ризик од раскола, како наводе, посебно се осетио 11. априла током састанка министара спољних послова ЕУ, на којем су анализиране последице ембарга на руску нафту и гас.
Извор: Новости.рс/Srbijadanas.com
