Аутор: Владимир ПРОХВАТИЛОВ, председник Академије реалне политике
СПЕЦИЈАЛНА операција Z скинула је маске са дугогодишњих америчких планова о стварању Четвртог Рајха у Европи – савеза водећих војних сила Старог света, наоружаних до зуба, које би стајале под заставом Немачке, жедне освете за изгубљеним светским ратовима.
Три дана након почетка специјалне операције денацификације и демилитаризације Украјине, немачки канцелар Олаф Шолц је у говору на хитној седници Бундестага напао Русију због „отпочињања рата” и прогласио курс на милитаризацију Немачке и Европе.
Шолц је најавио повећање војног буџета Немачке са 50 одсто – на 74,1 милијарду евра – и стварање посебне буџетске ставке за Бундесвер. „За ту ставку из савезног буџета биће једнократно издвајено 100 милијарди евра. Та средства ће се користити за неопходна улагања и пројекте у области наоружања. Од сада ћемо из године у годину улагати више од два одсто бруто домаћег производа у нашу одбрану“, рекао је Шолц уз громогласне аплаузе посланика.
Сада Немачка има трећи највећи војни буџет на свету после САД и Кине.
Немачка министарка спољних послова Аналена Бербок је, говорећи у УН 2. марта, фактички је најавила намеру Немачке да ревидира резултате Другог светског рата, „подвргнувши критичкој сумњи њене обавезе у свету“.
Политиколог Ренате Дилман у часопису Krass und Konkret отворено пише о овим плановима немачких политичара и војске:
„Рат, који је отац свега, буди националне приоритете. Суочена са украјинским ратом, Немачка отклања неке противречности у свом послератном поретку настале као резултат неуспешног исхода последњег светског рата… Непријатни осећај кривице за покренути рат, који је остао код Немаца, постаје продуктиван у смислу подизања морала, посебно у сукобу са земљом којој је немачки Вермахт нанео много више војних жртава (27 милиона) него она њему.“
Дилман наставља: „Немачка влада користи операцију Русије, којом она жели да денацификује Украјину, као прилику да агресивно реши неке од претходних противречности у свом националном пројекту. Имају се у виду немачко „пренаоружавање, енергетски суверенитет и војни дух“ (Aufrüstung, Energiesouveränität, Kriegsmoral). То што се Немачка наоружава против Русије не крију не само политиколози, већ ни сам канцелар Шолц.
У свом говору у Бундестагу, он је признао да се „на дуге стазе безбедност у Европи не може обезбедити деловањем против Русије“. А онда се наставила демагогија: „Али, ипак Путин угрожава ту безбедност и тако ће бити у догледно време…“.
Не само немачки милитаристи (а ко су још они?), већ и француски председник Емануел Макрон, који им се придружио, држе лажне говоре о могућем војном сукобу ван Украјине. Он је 17. марта најавио да ће, ако буде поново изабран, повећати војну потрошњу на 50 милијарди евра, удвостручити број резервиста и повећати бројност полиције и жандармерије. Још је рекао: „Морамо… да будемо спремни за могући оружани сукоб високог интензитета који би могао да почне на нашем континенту“.
Алесја Милорадович, истраживач Париске академије за геополитику, у разговору са аутором ових редова, приметила је да Англосаксонци по трећи пут постављају Немачку против Русије, али овога пута гурају Француску против њене воље у Четврти Рајх, јер су Немцима за успешну војну конфронтацију са Русима потребна француска одбрамбена индустрија и њене напредне војне технологије.
Милитаризацију не само Немачке, већ и водећих земаља Европске уније – Француске, Шпаније и Италије, већ дуги низ година подржавају и стимулишу САД.
Пензионисани пуковник војне обавештајне службе Француске Ален Корве сигуран је да милитаризација Немачке, започета у позадини специјалне операције Z, има за циљ стварање Четвртог рајха, у који је Француска насилно увучена.
Француска војна елита и представници одбрамбене индустрије изузетно сe негативнo односе према овој перспективи. Али, њима највише смета улога млађег партнера Немачке у милитаристичком савезу у настајању. Немачка и Француска су последњих година ишле путем интеграције својих војно-индустријских комплекса, међу којима је првенац била Европска компанија за ваздухопловну одбрану и свемир (ЕАДС), основана у јулу 2000. године.
Французи су прилично лако ступили у савез са немачком војном индустријом ради производње оклопних возила и артиљеријских система, препознајући супериорност немачких технологија у тој области. Али, одбијају да се интегришу са немачким компанијама за бродоградњу и авијацију.
Шеф Дасо-авијације, Оливије Дасо, тврдоглаво се опирао трансферу авио технологије у немачки концерн Еурофајтер. У марту 2021. погинуо је у авионској несрећи под чудним околностима.
Алесја Милорадович, која се састала са Оливијеом Дасоом непосредно пре његове смрти, сигурна је да су га „Американци уклонили да би уклонили препреке увлачењу Француске у Четврти рајх“.
По мишљењу аналитичара руског Генералштаба, Американци шаргарепом и штапом подстичу новац будућег Четвртог рајха да се врати из топлих САД назад у сурову Немачку.
Американци помажу Немцима да потчине одбрамбену индустрију европских земаља, пре свега Француске.
Европски политичари, који су коруптивним везама чврсто везани за прекоокеанска ратна кола – не супротстављају се америчким напорима да се изгради Четврти рајх.
ЦИА и НСА су почетком 2000-их у политичке кругове Немачке и Француске увеле водеће светске консултантске компаније МекКинси и Бостон Консалтинг. Тренутно су ове компаније, подмићивањем водећих политичара два хегемона Европске уније, оствариле готово потпуну контролу над логистиком одбрамбених уговора ових земаља.
Спајање одбрамбених компанија „каролиншког језгра” Европе (Немачка, Француска, Италија, Шпанија) прати колосеке које су поставиле САД.
Процес стварања јединственог војно-индустријског комплекса Четвртог рајха под окриљем Француске и Немачке узима маха. Хегемони каролиншког језгра Европе, позвани преко океана, немају пут назад.
Након што уједињени војно-индустријски комплекс проради пуним капацитетом, питање стварања сопствене војске Четвртог рајха биће преведено у практичну раван.
Где ће Четврти рајх усмерити своју експанзију?
Да бисте одговорили на ово питање, само погледајте карту. Циљ Четвртог Рајха, који стварају САД, остаје је непромењен.
То је – Русија.
Извор: Факти
