Француски председник Емануел Макрон победио је у другом кругу председничких избора ривалку и кандидаткињу крајње деснице Марин ле Пен, показале су прве пројекције резултата.
Француске телевизије објавиле су прве пројекције резултата за које се сматра да су врло поуздане. Према њима Макрон је освојио 58 посто гласова, а Ле Пен 42 посто.
Победом у другом кругу Макрон је постао први француски лидер у протеклих 20 година који је добио други мандат.
О новом председнику одлучивало је скоро 49 милиона бирача.
У првом кругу избора 10. априла елиминисано је других десет председничких кандидата, а победник је зависио и од тога за кога ће се определити њихови гласачи.
Стигле прве честитке
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и председник Европског савета Шарл Мишел, поздравили су вечерас реизбор Макрона за председника Француске.
Уз честитке, Фон дер Лајен је на Твитеру написала да се радује наставку „одличне сарадње“.
„Заједно ћемо покренути Француску и Европу напред“, поручила је она.
Честитке је Макрону упутио је и Мишел.
„У овим турбулентним временима, потребна нам је чврста Европа и Француска, која је потпуно посвећена суверенијој и више стратешкој Европској унији“, навео је Мишел.
Ле Пен убедљиво победила на прекоморским територијама
На острвима Мартиник и Гваделуп, као и у Француској Гвајани, где је гласање завршено, Ле Пен је убедљиво победила Макрона, према изворима јавног сервиса РТБФ, белгијске радио-телевизије француске заједнице. Исте резултате је пренео и белгијски лист „Ле Соир“.
Према њиховим сазнањима, кандидаткиња Националног окупљања је добила 60,7% гласова у Француској Гвајани, 69,6% гласова на Гваделупеу и 60,9% гласова на Мартинику. У Француској Полинезији, с друге стране, води Макрон са 51,8 одсто гласова.
Макрон је у Француској Гвајани освојио 39,3 одсто гласова, на Гваделупеу 30,4 а на Мартинику 39,13 одсто.
Резултати су у оштрој супротности са онима из 2017: у Француској Гвајани, Емануел Макрон је тада добио 65% гласова, 75% на Гваделупеу и 77,5% на Мартинику.
У овим француским прекоморским територијама, где су становници великом већином гласали у првом кругу за лидера левичарског покрета Непотчињена Француска, Жан-Лика Меланшона, који је био трећи у првом кругу, чини се да су гласачи у другом кругу били наклоњенији кандидаткињи странке Националног окупљања. Стога се чини да су се гласачи Меланшона одлучили за крајњу десницу.
Шта су превиђале анкете?
Последње анкете јавног мњења прогнозирале су да ће Макрон победити са 57 одсто гласова у односу на Ле Пен, која би, како се наводило могла да добије десетак процентних поена мање. Маргина победе ипак била би мања него на изборима 2017. године, оценио је „Политико“ уочи избора.
Анкете предвиђају и могући рекордан број људи који ће предати празне листиће или неће изаћи на гласање.
Ле Пенова се борила и за своју политичку будућност, јер би пораз у трећем походу на Јелисејску палату изазвао промене на челу њене партије Национално окупљање.
Макрон, који је освојио већу подршку од своје ривалке у првом кругу, рекао је у међувремену да ништа не узима здраво за готово и да тражи ширу подршку.
Они су неколико дана пре другог круга председничких избора суочили мишљења у ТВ дебати, у којој су покушали да убеде грађане ко је у бољој позицији да побољша куповну моћ Француза и да успешно води спољну политику земље.
Извор: Блиц
