Западни Балкан добио је двојицу нових америчких амбасадора – Мајкла Марфија у Сарајеву и Кристофера Хила у Београду. И док Хил говори да његов „кофер неће бити оптерећен прошлошћу“, Марфи иде „ђоном“ против Русије и Кине. Међутим, не ради се о различитом приступу, већ само о различитој тактици. Амерички циљеви остају исти.
Отприлике у исто време када је Кристофер Хил предавао акредитивна писма српском председнику Александру Вучићу, Мајк Марфи, који је у Сарајево стигао још 18. фебруара, први пут се обратио новинарима. И то веома оштрим и тешким речима на рачун Русије и Кине.
Каубојски приступ Марфија и наступ у рукавицама Хила
Према Марфијевим речима, његов мандат у БиХ састоји се у томе да ради на „противмерама Русији и Кини које прете будућности БиХ“, уз низ увреда на рачун руског амбасадора Игора Калабухова. Са друге стране, за разлику од Марфијевог „каубојског“ приступа, Кристофер Хил, са искуством са Балкана од пре две деценије, од преговора у Дејтону, преко Косова и Метохије до амбасадорског места у Македонији, изјавио је да неће бити оптерећен прошлошћу јер је у Србији стасала нова генерација коју не познаје и тек треба о њој нешто да научи.
Дакле, први утисак је да су БиХ и Србија добиле доброг и лошег полицајца. Ипак, како каже Александар Гајић из Института за европске студије, не ради се о људима различитог идеолошког профила. Једина разлика између Марфија и Хила је у томе што је овај потоњи искуснији у балканским питањима.
„Суштински, ради се о људима из клинтонистичке ере, односно о демократама либералног настројења, који су нашли простор за своју реафирмацију у оквиру Бајденове администрације. Они су са тих идеолошких позиција и са свим предрасудама које клинтонистичка и постклинтонистичка ера носи на Балкану, извршиоци свих тих намера“, објашњава Гајић.
Амерички притисци на БиХ грубљи и жешћи него на Србију
Хил, као искуснији на Балкану, тактичнији и са много више веза и контаката од Марфија, вероватно ће наступати скрупулозније од Марфија. Са друге стране, САД у БиХ имају проблем око канцеларије високог представника и са позицијом Русије у Уједињеним нацијама и савету за примену мира, додаје он. Подсећамо, Русија и Кина нису се у Савету безбедности УН сагласиле са постављењем Кристијана Шмита за високог представника међународне заједнице.
„Они у БиХ играју грубље и радикалније зато што су околности такве и амерички амбасадор у БиХ мора да наступа са грубом реториком ако хоће да заустави руске дипломатске активности. Међутим, видимо да се у међународним односима генерално Американци изузетно грубо понашају према Русији, нарочито откако је криза у Украјини ескалирала, а видимо и да желе да на Балкану реализују агенду из деведесетих година. И Крис Хил је отелотворење те њихове амбиције, да цео овај простор пацификују у складу са својим идеолошким и стратешким интересима“, сматра Гајић.
Амерички притисци ће у БиХ бити жешћи и грубљи јер Вашингтон очекује жешћи отпор својој политици – у Београду ће то радити суптилније и финије, с обзиром да очекују подршку одређених странака и организација и на њихов притисак на власти са друге стране. Тако да, према Гајићевим речима, америчка политика остаје иста и према БиХ, и према Србији.
„У БиХ ипак постоје два ентитета и три конститутивна народа. На Бошњаке могу безрезервно да рачунају. Са Хрватима имају проблем, а имају проблем и са Русијом и Кином. Кина и Русија имају утицај и у Србији, али овде не морају да га скрше бруталним политичким активностима, док су се у БиХ очигледно определили за ту тактику. Значи, разлика је у тактичком приступу, а не у суштини“, закључује Гајић.
Још на саслушању у Конгресу, децембра прошле године, када је предложен за америчког амбасадора у Сарајеву, Мајк Марфи је избегавао да, као реметилачки фактор у БиХ означи неког од унутрашњих играча; радије је и тада поменуо Русију и Кину. Сада, на првом наступу за медије откада је стигао у Сарајево, говорио је о томе како руски амбасадор у БиХ говори глупости, као и да су Русија и Кина претња будућности БиХ.
Кристофер Хил је, са друге стране, наступао помирљивије. Он јесте означио Републику Српску као реметилачки фактор у БиХ, али се, попут трговачког путника, заложио за то да, како је рекао пред члановима сенатског Одбора за спољне послове, Вашингтон Србији да бољу понуду од Русије и Кине.
На Марфијеве речи са конференције за медије одговорили су и из кинеске и из руске амбасаде у Сарајеву. Амбасадор Калабухов нагласио је да „не мисли да је тај амерички дипломата његов професор пред којим мора полагати испит и који одређује неке „црвене линије“ за амбасадора Русије“.
„У ствари, чини се да Марфи себе сматра Заратустром, и сваки пут када амерички амбасадор отвори уста, бисери мудрости падају на нас. Ако су моје изјаве амбасадору Марфију „дубоко проблематичне“, онда он мора тражити изворе такве забринутости у самом себи. А ако моје изјаве сматра „глупим“, онда можда нема довољно менталних способности да их процени“, казао је Калабухов за агенцију Срна.
Према речима руског дипломате, САД имају своје интересе у БиХ, али их има и Русија, која БиХ сматра историјски блиском земљом.
Кина већ реаговала
„Не намеравамо се освртати на мишљење амбасадора САД у реализацији наших интереса, првенствено усмерених на развој и продубљивање обострано корисних и пријатељских односа с БиХ“, додао је Калабухов.
Кинеска амбасада изразила је незадовољство „непримереном изјавом амбасадора САД“.
Амбасада је навела да Кина сматра БиХ равноправном чланицом међународне заједнице и пријатељским партнером за сарадњу.
„Кинеска страна се доследно залаже за развој билатералних односа с БиХ на основи међусобног поштовања, заједничких интереса и немешања у унутрашње послове“, пише у саопштењу Амбасаде Кине у БиХ.
Извор: rs.sputniknews.com
