Косово је једино у региону без резерви злата или било ког другог племенитог метала, који служе као гаранција за добијање међународних кредита, али и за одржавање финансијске стабилности, преноси Коха.
Институције не наводе да ли имају планове да Централна банка Косова депонује такве резерве.
„Централна банка Косова тренутно не држи међународне резерве злата и других племенитих метала,“ рекао је портпарол ЦБК Куштрим Ахмети.
Професори економије истичу да цена злата расте кад год је светска економска криза и да у таквим ситуацијама резерве служе за одржавање финансијске стабилности.
„Обично цена злата расте у временима економске кризе или политичких и војних тензија, као и у последњем случају са украјинском кризом. У временима затишја и превазилажења економске кризе цена злата почиње да пада, јер многе земље продају злато или смањују тражњу за куповином злата“, рекао је професор економије на Универзитету у Приштини Мејди Бекташи.
Његов колега, такође професор економије са истог универзитета Сејди Реџепи подсећа да је злато у временима кризе служило као новац.
„У кризним ситуацијама обично долази до колебања на тржишту хартија од вредности и финансијским тржиштима, и наравно злато у време кризе је увек роба која је некада служила као новац“, каже Реџепи.
Реџепи истиче да Централна банка Косова није имала никаквих препрека да купи било коју количипну злата.
„Постоји одредба која показује да Централна банка може да управља резервама, али не одређује децидно колике треба да буду те златне резерве“, рекао је Реџепи.
Извор: Ало.рс
