На 100. годишњицу проглашења независности, 2017. године, само 19 одсто грађана у анкетама је имало позитивно мишљење о уласку у НАТО.
Велики број грађана Финске, према анкетама спроведеним после руског напада на Украјину, подржава улазак те земље у НАТО после дугогодишње политике неометања моћног суседа са којим дели дугу источну границу. И не само то, изгледа да се фински грађани довољно плаше Русије да се неки од њих активно припремају за рат, преноси Јутарњи.хр.
Лос Анђелес тајмс извештава о војним вежбама које су фински резервисти организовали за финске цивиле. Ресервилаислиитто, финско удружење резервиста, недавно је упутило позив цивилима, тачније Финцима, да се пријаве за ратни случај.
У граду Хаминлина у унутрашњости земље одмах је попуњено 400 понуђених места, а на листу чекања уписало се чак 500 жена, пише ЛА Тајмс.
Заинтересовани Финци ће вежбати пуцање из ватреног оружја и научити о сајбер безбедности и понашању у првим данима могућег рата.
– Не бих то назвала страхом – рекла је Соња Аирикки, 39-годишњи резервни наредник који води стазу.
– Ствар је у томе да будемо спремни – објаснила је она.
Преокрет у ставу јавности
Финска има компликовану историју са Русијом. Многи Финци су на свог источног суседа увек гледали са неповерењем. Ипак, број заинтересованих за цивилну одбрану изненадио је организаторе. Финска влада тренутно расправља у парламенту о чланству у НАТО-у – такав политички и безбедносни шок у северној Европи изазвала је руска агресија на Украјину.
Финска је годинама то сматрала својом главном стратегијом за одбрану од потенцијалних непријатељских тврдњи тако што је инсистирала да не љути Русију.
На 100. годишњицу проглашења независности, 2017. године, само 19 одсто Финаца у анкетама је имало позитивно мишљење о уласку у НАТО. Истраживања јавног мњења сада показују подршку од 68 одсто.
Док скандинавски медији све чешће шушкају да је одлука већ донета међу владајућом странком, не само у Финској већ и у суседној Шведској, фински медији преносе поруке и упозорења финских служби националне безбедности о потенцијалним руским опструкцијама НАТО-у.
Помиње се могућност повећања руске шпијунске активности у земљи. Уочава се потреба припреме за могућност сајбер напада у случају чланства. +
Када се украјински председник Володимир Зеленски недавно обратио финском парламенту путем видео везе, пали су сајтови финских министарстава спољних послова и одбране. Ово се, кажу у Финској, очекивало, али значајније штете није било.
Схватајући опасност која прети, шефови норвешке и шведске службе посетили су Хелсинки да покажу да збијају редове са скандинавским суседима. Међутим, према информацијама које су јавно дале шведске и финске службе безбедности у те две земље, бар за сада, није примећен значајнији покушај Русије да утиче на јавну дебату.
– Досадашњи покушаји Русије били су ограничени, вероватно зато што је Москва сада фокусирана на Украјину – рекао је Анти Пелтари, шеф финске службе безбедности.
Они смањују увоз енергената из Русије
Фински Фингрид, оператер за пренос електричне енергије, рекао је да ће смањити увоз електричне енергије из Русије у светлу могућих промена у светлу промењене ситуације, посебно имајући у виду најаве чланства у НАТО-у. Максимални увозни капацитети биће ограничени са садашњих 1.300 мегавата на 900 мегавата, пишу фински медији. Фингридово руководство је своју одлуку образложило проценом владиних служби да би могло доћи до покушаја спољног утицаја на критичну инфраструктуру земље. Сличан потез недавно су повукле и балтичке земље. Финска ће такође настојати да задовољи своје потребе за увозом из Шведске и повећа домаћу производњу.
Финско друштво у целини треба да буде припремљено на различите начине које би Русија могла да искористи да утиче на процес доношења одлука – рекао је Пелтари, шеф финске безбедности, подсећајући на могућност употребе миграната као оружја које је већ виђено у тој земљи.
– Финске службе процењују да ће се руске сајбер и информационе операције проширити западно од Украјине у наредним месецима – додао је он.
– Задатак власти је да обезбеде слободну дебату без присуства страха и да спољни играчи не утичу на одлуке које доносимо о сопственој безбедности – рекао је Пелтари.
Такође је открио да у земљи постоји исти број шпијуна као и током Хладног рата. Он је упозорио Финце да не наседају на лажне информације и да проверавају изворе информација на друштвеним мрежама. Руси би могли да покушају да утичу на људе из медија и јавног живота, па се и на њих апелује да препознају напад.
Пелттари је поновио упозорење да је неопходно припремити се за могуће нападе на кључну инфраструктуру и да ту одговорност деле јавни и приватни оператери.
Извор: Ало.рс
