БЕОГРАД – Као и сваког другог јутра па и овог празничног, тачно у 6.05 сати, почео је уобичајени Јутарњи програм РТС који се без прекида емитује још од 1986. године.
Међутим ово јутро на том каналу није личило ни на једно друго. Уз стравичан звук сирена уз које смо живели читаво пролеће 1999. прва слика била је више него туробна – снимци с места ужасног удара НАТО бомби које су у ноћи 23. априла пале на зграду РТС у Таковској и узеле 16 живота, нечије синове, ћерке, мајке, очеве…
На екрану је писало 23. април 1999. године и виделе су се рушевине РТС-а након удара НАТО бомби.
На само подсећање на овај ужасан догађај водитељка која је јутрос „дочекала“ гледаоце није могла да задржи ни дрхтај у гласу, а сузе у очима биле су више него видљиве.
– Два сата и шест минута, 23. април, прошле су 23 године, туга за њима није мања. Шеснаесторо наших колега је у НАТО бомбардовању тада изгубило животе – рекла је водитељка Гордана Стијачић чији је глас дрхтао – …
– …на радном месту, у телевизији, која није смела бити мета, не заборавимо. Поново је код споменика „Зашто“ била родбина. Били су и пријатељи и колеге. Сви ми који памтимо ова имена памтимо и њих.
За нас нису били само колеге, нама су били и пријатељи, другари. Да се никада нешто слично не понови – наставила је суздржавајући сузу, бол и једва долазећи до даха.
Подсетимо, да се никад не заборави и никад не понови, ово су имена радника који су у ноћи 23. парила погинули на својим радним местима…
Венце на споменик „Зашто“ положили су чланови породица страдалих радника, генерални директор РТС-а Драган Бујошевић, председник Управног одбора РТС-а Бранислав Кланшчек, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић, представници Министарства културе и информисања, Градске општине Палилула, синдиката РТС-а, новинарских удружења, невладиних организација, колеге и пријатељи.
Пре 23 године у бомбардовању зграде РТС погинуло 16 запослених
У НАТО бомбардовању зграде Радио-телевизије Србије (РТС) у Београду, на данашњи дан пре 23 године погинуло је 16 радника Јавног сервиса што је био први случај да је медијска кућа проглашена легитимним војним циљем.
У нападу у ноћи измедју 22. и 23. априла у 2.06 погинули су Јелица Мунитлак (27), Ксенија Банковић (27), Дарко Стоименовски (25), Небојша Стојановић (26), Драгорад Драгојевић (27), Драган Тасић (29), Александар Делетић (30), Славиша Стевановић (32), Синиша Медић (32), Иван Стукало (33), Дејан Марковић (39), Милан Јоксимовић (47), Бранислав Јовановић (50), Милован Јанковић (59), Томислав Митровић (61) и Слободан Јонтић (54).
Међународна организација за људска права Хјуман рајтс воч 2000. године саопштила је да није било оправдања за бомбардовање телевизије. Челници НАТО тврдили су да је напад био оправдан, а специјална комисија Хашког трибунала, која је испитивала и случај бомбардовања РТС-а, није предложила тужилаштву да покрене кривични поступак.
Бивши директор РТС-а Драгољуб Милановић осудјен је 2002. на 10 година затвора јер није поштовао наредјење тадашње савезне владе о измештању запослених и технике из објеката у Абердаревој и у Хиландарској улици. У знак сећања на погинуле, у београдском Ташмајданском парку, код зграде РТС-а, подигнут је споменик „Зашто?“, којим породице и пријатељи страдалих постављају питање зашто су радници Јавног сервиса погинули.
Извор: Курир.рс/РТС
