Најраширенији назив за дан уочи Васкрса је велика субота, страсна субота, завалита субота или дугачка субота
Ове суботе је Исус уснуо, уз обећање да ће васкрснути у трећи дан. У питању је други дан хришћанске жалости, након Великог петка када је Христ разапет на Голготи. Сутра, у недељу, хришћани славе Васкрс.
Велика субота, коју је према веровању Исус Христос провео у Хаду, подземљу се проводи у молитви и тишини. По завршеној литургији једе се хлеб и вода (сухоједење).
Велика субота је дан уочи Васкрса у коме се завршавају послови неопходни за дочек великог празника. Спрема се и чисти кућа, приправља рухо, боје јаја, по правилу изјутра обавезно пре изласка сунца.
Најраширенији назив за дан уочи Васкрса је велика субота, страшна субота, завалита субота или дугачка субота. Сви ови називи опомињу на дуге Христове мука на распећу и упућују људе да треба да учине какво добро или милосрдно дело.
У Босанској крајини и Херцеговини најчешћи је назив црвена субота зато што се тада масте или шарају васкршња јаја, најчешће у црвено. Приповеда се да су сва јаја поцрвенела у тренутку када је Исус васкрснуо из гроба, и зато их ваља бојити у црвено.
У Хомољу месе колач – васкршњак – окићен босиљком, као и мањи колачићи, пише.
У југоисточном Банату месе колачиће који се после бденија носе на гробље. Гроб се прелива вином и окади.
На велику суботу се не ради у пољу и жене не раде ручне радове.
Верује се и да би данас требало да се учини какво добро или милосрдно дело да би “некоме кренуло”.
Поноћном Васкршњом литургијом завршавају се дани жалости и почиње празник Васкрсења. Свештеници у православним храмовима се у знак васкршње радости и победе над смрћу пресвлаче у свете одежде и у осветљеној цркви читају Јеванђеље о радосној вести анђела.
Погледајте видео:
Извор: Телеграф.рс/Србија јавља
