Председник Русије Владимир Путин подсетио је свет на почетку овог рата да је Русија нуклеарна сила и да своју стратешку нуклеарну спремност подиже на виши ниво.
Министри НАТО-а састали су се прошле недеље у Бриселу да разговарају о томе колико далеко треба да иду у пружању војне помоћи Украјини. Изазов за НАТО током целог овог рата био је да свом савезнику Украјини пружи довољну војну подршку да се одбрани, а да се не умеша у сукоб и избегне рат са Русијом, пише ББЦ.
Како се наводи у тексту, украјинска влада је била експлицитна у својим позивима за помоћ. Да би имала било какву шансу да се одбрани од предстојећег руског напада на регион Донбаса на истоку, Украјини су хитно потребни системи Јавелин и НЛАВ (лако противтенковско оружје следеће генерације), противтенковски и противтенковски Стингер и Старстреак и противваздушне ракете које су украјинске снаге већ користиле у рату, пише ББЦ.
Украјина жели тенкове, борбене авионе, беспилотне летелице и напредне ракетне одбрамбене системе, да се супротстави растућим и учесталим руским, ваздушним ударима и ракетама дугог домета који непрестано уништавају украјинске стратешке залихе горива и других основних ствари, а НАТО нешто кочи и не даје Украјини све оно што захтева.
НАТО се плаши ескалације
Дакле, шта тачно, многи се питају, кочи НАТО? Одговор је ескалација.
Западни лидери стално мисле да је ризик да Русија прибегне тактичком нуклеарном оружју (кратког домета) или да се сукоб прошири ван граница Украјине у шири европски рат, а улози су овде опасно високи.
Шта је Запад до сада послао Украјини?
- више од 30 земаља пружило је војну помоћ Украјини, милијарду евра од ЕУ и 1,7 милијарди евра од Сједињених Држава;
- залихе су тренутно ограничене на оружје, муницију и одбрамбену опрему као што су противтенковски и противваздушни ракетни системи;
- ово укључује копље, противтенковско оружје које се држи на рамену и испаљује топлотно навођене ракете;
- Стингери су преносиво противваздушно оружје, познато из авганистанског рата, када се користи против совјетских авиона;
- Старстреак је преносиви систем противваздушне одбране произведен у Великој Британији;
- Чланице НАТО-а страхују да би испорука офанзивније војне опреме попут тенкова и борбених авиона могла довести до директног отвореног сукоба са Русијом;
- Чешка је ипак испоручила Украјини тенкове совјетске производње Т-72.
Путин је на почетку рата подсетио да је Русија нуклеарна сила
Председник Русије Владимир Путин подсетио је свет на почетку овог рата да је Русија нуклеарна сила и да своју стратешку нуклеарну спремност подиже на виши ниво. САД нису следиле њихов пример, пошто није откривено кретање руских нуклеарних бојевих глава из њихових безбедних складишних бункера. Али Путинова поента је јасна: „Русија има огроман нуклеарни арсенал и немојте мислити да можете да се играте са нама“. Руска војна доктрина предвиђа употребу тактичких нуклеарних бојевих глава ниских перформанси на бојном пољу, знајући да се Запад плаши нуклеарног оружја које није коришћено у борби већ 77 година, пише ББЦ.
Стратешки планери НАТО-а су забринути да ће се, када се нуклеарни табу разбије, чак и ако је штета ограничена на украјинско ратиште, ризик од ескалације до катастрофалне нуклеарне размене између Русије и Запада неизбежно порасти. Чешка је послала тенкове, Словачка С-300. Оба потеза на почетку рата сматрала би се ризичним, али са сваким новим злочином руских војника, одлучност НАТО-а расте, а његове резерве се топе. Чешка је већ послала тенкове, додуше застареле Т-72 из совјетског доба, али ово је прва таква помоћ из једне земље НАТО-а. Словачка шаље своје ракетне системе ПВО С-300. Оба потеза би изгледала невероватно ризична на почетку рата.
Британски посланик Тобијас Елвуд, који председава парламентарним одбором за одбрану, он је један од оних који верују да Путин блефира када баук нуклеарног оружја истекне и да НАТО треба да учини више.
– Били смо превише опрезни са оружјем које смо били вољни да пошаљемо. Потребан нам је јачи став. Дајемо Украјинцима довољно да преживе, али недовољно да победе, и то се мора променити – рекао је Елвуд.
Три сценарија да се НАТО умеша у рат
Па како би тачно овај рат између Русије и Украјине могао да ескалира у шири паневропски сукоб у који ће се НАТО умешати? Постоји низ могућих сценарија који ће несумњиво заокупити умове западних министарстава одбране.
Ово су неки од сценарија:
1. Противбродска ракета коју је испоручио НАТО, коју су испалиле украјинске снаге у Одеси, погађа и потапа руски ратни брод у Црном мору уз губитак скоро 100 морнара и десетина маринаца. Број смртних случајева ове величине у једном удару био би без преседана и Путин би био под притиском да одговори у неком облику.
2. Руски стратешки ракетни напад циља на конвој војне опреме који прелази из земље НАТО-а, попут Пољске или Словачке, у Украјину. Ако би било жртава на НАТО страни границе, то би потенцијално могло да изазове члан 5 Повеље НАТО-а, доводећи читаву алијансу да брани нападнуту земљу.
3. Усред жестоких борби у Донбасу, у индустријском објекту долази до експлозије која резултира ослобађањем токсичних хемијских гасова. Иако се то већ догодило, није забележен ниједан смртни случај. Међутим, ако би то резултирало масовним жртвама, попут оних изазваних употребом отровног гаса у Гути у Сирији, и ако се утврди да су га намерно изазвале руске снаге, НАТО би био дужан да одговори.
Сасвим је могуће да се ниједан сценарио неће остварити
Сасвим је могуће да се ниједан од ових сценарија неће остварити. Али док су западне нације показале редак степен јединства у свом одговору на руску инвазију, постоје сугестије да су само реактивне и да не размишљају о томе шта би требало да буде крај овог сукоба.
Веће стратешко питање је да ли се наша влада бави кризним управљањем или стварном стратегијом. Оно што покушавамо да постигнемо је да пружимо Украјини сву помоћ коју можемо, осим оне која би довела до Трећег светског рата. „Проблем је што је Путин бољи покер играч од нас“, каже један од најискуснијих британских војних официра који је желео да остане анониман.
Посланик Тобајас Елвуд се слаже: „Русија прети веома ефикасном ескалацијом. И ми смо уплашени. Изгубили смо способност да контролишемо лествицу ескалације“.
Извор: srbijadanas.com
