Америчка иницијатива да УН суспендује руско чланство у Савету за људска права светске организације је пропагандног карактера и нема великог изгледа на успех јер нема чињеница које би поткрепиле амерички захтев. До сада таква иницијатива није предузимана против неке сталне чланице Савета безбедности и то би био велики преседан.
Иницијативу за искључење Русије из Савета за људска права УН најавила је шефица америчке мисије при светској организацији Линда Томас-Гринфилд. Она је, приликом посете Румунији истакла да је „време да Генерална скупштина УН гласа“ да Русија буде уклоњена из овог подоргана Генералне скупштине УН, који, за рачун Генералне скупштине, истражује могућа кршења људских права у чланицама светске организације.
Према речима америчке амбасадорке у УН, чланство Русије у Савету је „фарса“, а њен став подржао је и шеф украјинске дипломатије Дмитриј Кулеба, који је додао да ће његова земља користити „доступне механизме УН“ за прикупљање доказа о наводним руским злочинима у земљи. Као повод за најновију иницијативу, искоришћен је случај са наводним злочинима руске војске у месту Буча код Кијева.
Суспензијом Русије УН би пуцале себи у груди
За некадашњег шефа југословенске дипломатије и шефа југословенске мисије на Ист риверу Владислава Јовановића, америчка иницијатива је тешко схватљива, јер, како каже, не постоје чињенице које нби показале да Русија крши људска права. Случај у Бучи, пак, мирише на нешто што је већ виђено у Рачку или Сарајеву и не делује као довољно уверљив разлог за искључење Русије из Савета за људска права.
„С друге стране, колико знам, искључивање из Савета за људска права до сада није практиковано према сталним чланицама Савета безбедности, иако је било разлога да се покрене, нарочито када је у питању америчко ратно појављивање против појединих земаља. Није било ни против Француске док је водила колонијалне ратове, а ни против Британије, која је такође имала своју ратничку колонијалну прошлост“, истиче Јовановић.
То што ниједна од сталних чланица СБ УН никада није искључена из Савета за људска права није случајно, додаје наш саговорник – сваки такав потез значио би, како каже, пуцање у груди самим Уједињеним нацијама.
„То је очигледно политичко-пропагандна потреба једне стране, али то није довољно да оправда ту иницијативу, а још мање да увери највећи број земаља да иницијатора у томе следе, јер не постоји чињенични материјал који је довољан и уверљив да би то било ко могао озбиљно да схвати, а још мање преседан да се положај члана Савета безбедности са правом вета на било који начин доводи у питање“, сматра Јовановић.
Америчка иницијатива не доприноси миру
Иако се не чини да америчка иницијатива има изгледа на успех, она је индикација непрекидне и стално повећаване лоше намере које САД имају према Русији као сталној чланици Савета безбедности, што није охрабрујуће за мир, као ни за нормализацију односа две највеће светске нуклеарне силе, додаје он.
„То не може да допринесе јачању мира или решавању постојећих проблема, посебно кризе у Украјини, већ напротив, то је потпаљивање ватре за даље распламсавање кризе“, закључује Јовановић.
Савет за људска права често се налазио на мети западних држава и њихових невладиних организација – према њиховим тврдњама, Савет је под контролом блока исламских земаља, које, наводно уз подршку Кине и Русије, штите једна другу од критика са Ист ривера. За исту ствар, савет су критиковали бивши генерални секретар УН Бан Ки Мун и бивша комесарка УН за људска права Мери Робинсон, док су својевремено ЕУ, Канада и САД критиковале Савет због наводног несразмерног фокусирања на израелско – палестински конфликт. За време мандата Џорџа Буша Млађег, САД су бојкотовале рад Савета.
Савет за људска има четрдесет и седам чланова које бира Генерална скупштина УН са мандатом од три године. мандати су распоређени регионално такао да Африка и Азија дају по тринаест чланова, источна Европа шест, Латинска Америка и Кариби осам и седам западна Европа.
Генерална скупштина УН може да суспендује права и привилегије било ког члана Савета ако се утврди упорно и систематско кршење људских права за време мандата. Процес суспензије захтева двотрећинску већину гласова чланица Генералне скупштине УН.
Извор: rs.sputniknews.com
