Уочи руске инвазије, након што је председник Русије Владимир Путин потписао своје указе о признању самопроглашених република на истоку Украјине Доњецк и Лугањск, и док су западне земље кренуле да уводе санкције Москви, Кина је поручила да то и “није најбољи начин решавања проблема”.
“Кина никада није сматрала да су санкције најбољи начин да се решавају проблем”, саопштило је тамошње Министарство спољних послова чији је портпарол Хуа Чуњинг навео да се Кина нада да ће релевантне стране покушати да реше проблеме кроз дијалог.
Путин је рано ујутро 24. фебруара објавио „почетак специјалне војне акције“, а скоро недељу дана од почетка инвазије Кина и даље одбија да призна руску инвазију. Пекинг је у уторак рекао да “жали” због жртава у Украјини, те назвао тренутну ситуацију “непожељном”, али и даље не признаје руску војну “акцију” као “инвазију”. Уместо тога понавља да сукоб између Москве и Кијева “има компликовану историју и реалност”, те да Кина подржава “све дипломатске напоре” решавања конфликта.
Украјински министар спољних послова Дмитро Кулеба апеловао је на помоћ Кине у заустављању Русије, на шта му је шеф кинеске дипломатије Ванг Ји одговорио да је Пекинг спреман да уложи све напоре да помогне да се рат оконча дипломатским путем.
Портпарол кинеског Министарства спољних послова Ванг Венбин је на брифингу у уторак такође поновио да руски “легитимни захтеви за безбедност” треба да се “узму озбиљно”. Русија за деескалацију кризе тражи – како је рекао Путин – испуњење три услова: признање руског суверенитета над Кримом, те демилитаризацију и неутрални статус Украјине.
Кинески изасланик у УН Џанг Ђун поручио је у уторак на седници Генералне скупштине, сазване ради осуде инвазије, да је „ситуација отишла до тачке коју Кина не жели“.
– Хладни рат је одавно завршен… Наша је позиција да треба поштовати суверенитет и територијални интегритет свих земаља, као и принципе Повеље УН – рекао је он и позвао све стране у сукобу на уздржаност и дијалог.
Русија „против“, Кина уздржана
Москва је у петак уложила вето на нацрт резолуције у којој је СБ УН позвао на хитно обустављање „офанзиве у Украјини“. Украјина и западне земље апеловале су у уторак на специјалној седници на међународну заједницу да подржи нацрт резолуције којом се осуђује руска инвазија и позива на моментални прекид ватре.
Савет безбедности сазвао је ретку хитну седницу 193 чланице ГС УН у вези инвазије. Гласање је било процедурално, па Русија није могла да уложи вето. Резолуција о сазивању седнице усвојена је са 11 гласова „за“. Русија је гласала против, а Кина – као и Индија и Уједињени Арапски Емирати – били су уздржани.
Британске дипломате очекивале су да ће се Пекинг прикључити Русији у гласању против потеза који су покренуле САД, али је Кина била уздржана, остављајући Москву изолованом у њеној примени права вета као сталне чланице Савета безбедности. Кинеска одлука да се уздржи можда је извор фрустрације за Запад, али такође је послала сигнал Русији да кинеска заштита није безусловна, пише “Гардијан”.
„Кини је нелагодно“
На једном нивоу, гласање представља линију најмањег отпора за Кину и може се посматрати као враћање безбедности кинеске дугогодишње подршке неповредивости граница и заговарања немешања у послове суверених држава. Али, постоје назнаке да је Кини нелагодно да је посматрају као да брани Путинове методе и потенцијални поремећај светске економије.
Кад је кинески председник Си Ђинпинг дошао на власт пре деценију однос две земље убрзано је кренуо у продубљавање пријатељства које је превазишло деценије подела, наводи “Њујорк тајмс”. Трговина је скочила, прошле године је досегла 146 милијарди, а две војске су вежбале заједно.
Однос као да је досегао врхунац у време око Зимске олимпијаде у Пекингу, кад су Си и Путин након састанка објавили заједничко саопштење које је огласило узбуну у Вашингтону. То је био први пут да је Кина експлицитно подржала руски захтев о обустави НАТО експанзије, иако је критиковала претходне пријаве појединачних земаља укључујући Црну Гору и Северну Македонију.
Зимска олимпијада и инвазија
“Гардијан” указује да је Путин можда показао поштовање Кини тиме што је одложио инвазију док не прође Зимска олимпијада, али Пекинг није био консултован о нападу. Лист наводи да су кинеске дипломате исмевале прогнозе о инвазији и да су оставиле многе своје грађане у Украјини.
Кинеска амбасада у Украјини је првог дана инвазије поручила својим држављанима у Украјини да остану код куће као меру предострожности, након руског бомбардовања неких украјинских градова и покретања војних операција у тој земљи.
Дубљи споразум о партнерству потписан са Русијом 4. фебруара, на дан отварања Зимских олимпијских игара у Пекингу, био је заснован на томе да нема инвазије. Кина има користи од постојећег светског поретка и сматра да је нестабилност узнемирујућа. Такође, могућност да Русија буде искључена из платног система СWИФТ може бити од користи кинеским напорима да изграде алтернативу, али краткорочни поремећаји су забрињавајући.
Неименовани гувернер централне банке једне чланице ЕУ рекао је недавно да је само “питање тренутка” кад ће се Русија наћи на мети ове санкције.
Чланице ЕУ избегавале су до сада да избаце Русију из СWИФТ-а јер би то значило и прекид свих плаћања с компанијама у Русији, или бар знатно отежање таквих плаћања. Плаћање увоза нафте и гаса би било битно отежано, а тиме би престале и испоруке.
Инвазија или акција
Оно што је било приметно у петак је да је Русија понудила разговоре на високом нивоу са Украјином у Минску – додуше под неприхватљивим условима – после разговора Путина и Сија.
Пре гласања о резолуцији кинески министар спољних послова имао је три позива – са британском колегиницом Лиз Трас, шефом дипломатије ЕУ Ђузепом Борељом и Емануелом Боном, дипломатским саветником Макрона.
Кина је рекла да је у тим позивима поновила своју подршку немешању и повељи УН, али је такође изразила саосећање са руским тврдњама да јој прети пет узастопних рунди проширења НАТО алијансе. Иако Кина тврдоглаво одбија да Путинове “акције” означи као “инвазију”, она се приближила укључивању Москве у своје критике.
Кина је у петак истакла да је „апсолутно императив да све стране испоље неопходну уздржаност како би спречиле да се ситуација у Украјини погорша или чак измакне контроли”, те додала да би Украјина требала да буде мост комуникације између Истока и Запада, а не фронт сукоба великих земаља.
То сугерише да би Кина желела да Украјина буде неутрална држава.
Русија ризикује да у будућности, како пише “Гардијан”, мољака Кину уместо да буде њен партнер. У року од 10 година, наводи лист, Европа ће се ослободити зависности од руског гаса и нафте – то је постало питање хитног императива у Риму и Берлину – а Русија ће се ослањати на Кину као на купца.
Ту је и додатна опасност за Русију. Кина се поноси својим утицајем у Африци, а сви афрички представници гласали су у петак против Русије у УН.
Питање Тајвана
Неки стручњаци упозоравају да Кина може да искористи руску инвазију како би кренула на Тајван, којег сматра најосетљивијим и најважним питањем у свом односу са САД.
Тајванске ваздухопловне снаге су у четвртак, првог дана руске инвазије, упозориле девет кинеских авиона који су ушли у зону противваздушне одбране острва, како је саопштило тајванско министарство одбране.
Шестог дана инвазије, Пекинг је поручио да ће “сваки покушај подршке Тајвану сигурно бити узалудан”. Реагујући на посету острву групе бивших високих званичника Пентагона и безбедносних служби САД, Ванг Венбин је позвао САД да опрезно приступају питању Тајвана и да се уздрже од даљег наношења штете односима Вашингтона и Пекинга.
“Дејли мејл” пише су САД послале своју делегацију на Тајван услед страхова да би Пекинг могао да изврши инвазију на острво током украјинске кризе.
Тест односа
“Њујорк тајмс” оцењује да ће инвазија на Украјину у сваком случају тестирати везе између Путина и Сија.
Више од деценију су два лидера гајила односе поштовања, можда чак и топле односе, који су одражавали продубљавање економских и других веза између две светске силе које деле заједничко ривалство спрам САД.
Путинове “акције” у Украјини натерале су Сија, како је то срочио Кевин Рад, бивши премијер Аустралије и некадашњи дипломата у Пекингу, на “немогуће балансирање” између пријатељства са Путином и потенцијалних последица по Кину уколико свет буде сматрао да она одобрава инвазију коју осуђује већина глобуса.
А трошкови Путиновог напада за Кину би могли испасти веома високи. Иако су две силе деловале да су све ближе у својим односима, сада изгледа да је Сију нелагодно због тога како је Путин изабрао да потчини Украјину.
– Мислим да ће Кинези морати да балансирају око тога колико желе да уложе у Путина… и колико ће их то стратешки коштати – рекао је “Њујорк тајмсу” бивши службеник ЦИА који је проучавао Кину Џон Калвер.
Извор: Блиц
