Дволичност лидера САД и Велике Британије дошла је до пуног изражаја након што су одлучили да забране увоз руских енергената.
У жељи да „зада гадан ударац Путину“, председник Сједињених Америчких Држава Џозеф Бајден мало се прерачунао.
Одлучивши да забрани увоз руске нафте, гаса и других енергената у САД, очекивао је да ће успети да убеди дојучерашње непријатеље да повећају производњу и извоз, али је наишао на затворена врата.
Бајден је био приморан да се окрене челницима заливских земаља, али и Венецуели, која је под америчким санкцијама и са којом су преговори о извозу нафте у току већ више од недељу дана.
Амерички функционери отпутовали су у Венецуелу на разговоре са званичницима владе председника Николаса Мадура у покушају да, у јеку сукоба у Украјини, приволе Каракас да се дистанцира од Москве, али се то није показало као лак задатак.
Правдање САД и Велике Британије због жеље за контроверзним партнерством
Свет је изненадило и то што се Бајден окренуо Саудијској Арабији и Уједињеним Арапским Емиратима, али саудијски престолонаследник Мухамед бин Салман и шеик Мухамед бин Зајед ал Нахјан из УАЕ нису били доступни када је Бајден затражио да телефонски разговара са њима.
– Очекивало се да ће бити разговора, али се то није догодило – рекао је један амерички званичник средином прошле недеље, када је дошло до покушаја успостављања контакта.
Пре две недеље је Организација земаља извозница нафте, ОПЕК, којој припада и Русија, одбила да повећа производњу нафте, упркос молбама са Запада.
Прекид испорука руске нафте услед западних санкција Москви због војне операције у Украјини могао би да изазове глобални шок на тржишту нафте, упозорила је Међународна агенција за енергију (ИЕА).
У „Извештају о тржишту нафте“, објављеном ове среде, ИЕА предвиђа пад производње сирове нафте у Русији за три милиона барела дневно од априла, због санкција и одбијања увозника да купују руску нафту, пренела је агенција Тасс.
Само Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати имају расположиве производне капацитете који могу да надокнаде пад руске производње нафте, напомињу експерти ИЕА.
Извоз руске нафте и нафтних деривата могао би да опадне за два и по милиона барела дневно, наводи агенција.
И британски премијер Борис Џонсон покушаће да убеди Саудијску Арабију да повећа производњу нафте, изјавио је у понедељак британски министар здравља Саџид Џавид поводом писања „Тајмса“ да ће Џонсон ове седмице отпутовати у Ријад, који је лидер ОПЕК-а.
Упитан да ли је исправно тражити подршку Саудијске Арабије, само неколико дана након што је у тој земљи извршено погубљење 81 мушкарца, Џавид је одговорио да Британија има искрен однос са Ријадом, те да је такође „важно признати, свиђало нам се то или не, да је Саудијска Арабија један од највећих светских произвођача нафте“, преноси Ројтерс.
– У време велике глобалне енергетске кризе коју је изазвао овај рат у Европи, исправно је да се премијер и други светски лидери ангажују око Саудијске Арабије и да покушају да раде заједно тамо где то има смисла – рекао је за он за Тајмс радио.
Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати до данас се нису одазвали позивима САД да искористе своје резервне производне капацитете како би се укротило дивљање цена сирове нафте које прети да изазове глобалну рецесију.
И сам премијер Уједињеног Краљевства бранио је пут у Саудијску Арабију, рекавши да је потребна „најшира коалиција“ да би се прекинуло ослањање на руску нафту и гас.
Али одржавање блиских веза са заливском краљевином контроверзно је међу критичарима њеног опхођења према људским правима.
Убиство новинара дисидента
Међународни положај Саудијске Арабије озбиљно је нарушен 2018. године убиством Џамала Кашогија, саудијског новинара са седиштем у САД, који је био истакнути критичар владе.
Експерт за људска права ког су именовале УН Агнес Каламар рекла је да су саудијски агенти користили државна средства да погубе Кашогија у конзулату Саудијске Арабијр у Истанбулу.
Инкриминисани су де факто владар Саудијске Арабије, престолонаследник Мохамед бин Салман и други високи званичници.
Иако је престолонаследник негирао било какву умешаност, његова репутација је била веома нарушена.
Затварање активисткиња за женска права
Саудијске власти су 2018. ухапсиле 13 активисткиња које су се бориле за права жена док су водиле кампању за укидање забране вожње женама.
Најмање четири жене наводно су мучили и сексуално узнемиравали испитивачи.
Трибунал за тероризам је 2020. прогласио најистакнутијег активисту Луџаина ал Хатлула кривим за злочине против државе.
Након што је првобитна пресуда потврђена у жалбеном поступку, Лин Малуф из Амнести интернешенела рекла је:
– Након неуспеха да се поништи пресуда Луџаину ал Хатлулу, власти Саудијске Арабије јасно су показале да мирни активизам сматрају злочином – рекла је Лин Малуф из Амнести интернешенела, након што је првобитна пресуда потврђена у жалбеном поступку.
Иживљавање над интелектуалцима, свештеницима и реформистима
Активисткиње за женска права нису биле једине особе које су приведене у оквиру обрачуна с критичарима у Саудијској Арабији, где су политичке странке, синдикати и независне групе за људска права забрањене.
Десетине бранитеља људских права, интелектуалаца, академика, свештеника и реформиста такође је ухапшено од 2017. године, само због остваривања права на слободу изражавања, наводе међународне организације за људска права.
Многи су се суочили са, како је Амнести интернешенел истакао, крајње неправедним суђењима по нејасним оптужбама за тероризам и сајбер криминал, и добили су строге казне, укључујући смртну казну.
Неколико дана пре преузимања Њукасл јунајтеда суд је потврдио казну од 20 година затвора изречену саудијско-америчком хуманитарном раднику Абдулу Рахману ал Садану због писања сатиричних твитова у којима је критиковао власт.
Његова сестра Ариј тврдила је да је био брутално мучен пре пресуде.
Кажњавање истополних односа
Иако Саудијска Арабија нема законе који се односе на сексуалну оријентацију или родни идентитет, сексуални односи ван брака, укључујући хомосексуални секс, строго су забрањени.
Према тумачењу исламског закона у земљи, смртна казна је могућа казна за истополни секс.
Такође је незаконито да се мушкарци „понашају као жене“ или да носе женску одећу, и обрнуто.
Закон против сајбер криминала криминализује онлајн активности које су против јавног реда и верског морала.
У јулу 2020. суд је осудио јеменског блогера на 10 месеци затвора, а затим и на депортацију због постављања видео-снимака у којима је позивао на једнака права за све, укључујући и геј особе.
Извор: 24седам.рс/Srbijadanas.com
