Живот Радоша Бајића обележила је велика трагедија.
Глумац и редитељ Радош Бајић иза себе има блиставу каријеру коју је обележило преко сто улога на филму и телевизији. За све ове године и допринос спрској кинематографији добио је низ најзначајнијих признања, професионалних и друштвених.
О приватном животу мало говори, а оно што се зна јесте да је скоро пола века у великој љубави са супругом Миленом са којом има ћерку Јелену и сина Недељка, а поносни је деда четворо унучади Софије, Ленке, Александра и Филипа.
Рођен је 24. септембра 1953. године у селу Медвеђи код Трстеника, као друго и једино мушко дете у породици оца Милоша Бајића и мајке Вере.
‒ Памћење сеже далеко, титра изнад сеоских забрана и ливада, али увек застане у дану кад је моја сестрица Радмила, која је имала само 13 година, напустила овај свет, без греха и кривице. Однела ју је, као анђела светлог лица и очију, подмукла болест којој тада није било, а ни данас нема лека ‒ са сузама у очима говори Радош, преноси Хелло и открива како је изгледало прво фотографисање.
‒ Мајка је за потребе моје прве фотографије од некога из села позајмила два броја веће ципеле јер своје нисам имао. Једва сам ходао у њима, сва срећа што нисам морао да идем далеко. Можда су те туђе ципеле биле прва улога коју сам морао да одиграм, сугестивно и самоуверено, као да су моје и као да су ми таман.
Како каже Бајић, и даље памти мајчине сузе и нарицање и очеве вапаје када му је сестра преминула.
Извор: Република.рс
