Потпуковник Владета Живковић преминуо је 8. марта у 61. години, у Београду.
Остаће заувек упамћен као херој.
Када се ЈНА повлачила из тадашње СР БиХ, он је остао, постао један од организатора одбране на Вучијаку (простор између Дервенте, Модриче и Подновља) и постављен је за команданта Прве вучијачке лаке пешадијске бригаде Војске Републике Српске.
У саопштењу Удружења „Ветерани Републике Српске“ каже се да је Живковић одмах на почетку рата, са чином капетана, постављен за команданта Прве вучијачке лаке пешадијске бригаде ВРС, која је била у саставу Првог крајишког корпуса, а са којом је водио тешке борбе у Посавини, у садејству са Другом посавском бригадом из Шамца против шест бригада хрватске војске које су се налазиле на територији Босне и Херцеговине.
– Озренци и Возућани га памте као омиљеног команданта и одличног стратега у борбама на Свињашници лета 1994. када је, у садејству са Четвртом озренском лаком пешадијском бригадом, сломио офанзиву Трећег корпуса тзв. АР БиХ у операцији ‘Брана-94″ – наводи се у саопштењу.
Потпуковник Живковић је рођен је 24. априла 1961. године у Доњем Крчину, општина Варварин, а сахрањен је на Бежанијском гробљу у Београду. Опело је служено у Београду, као и у цркви Рођења Пресвете Богородице у Доњем Крчину.
Помену легендарном команданту у цркви Рођења Пресвете Богородице у Доњем Крчину присуствово је заменик председнице општине Варварин Дејан Милановић. Након помена, Милановић је подсетио на храброст овог јунака који је у најтежим тренуцима остао у Посавини и стао у одбрану српског народа у Републици Српској, где се јуначки борио против непријатељских снага и где је био и тешко рањен 1995. године, у рејону села Шеварлије код Добоја, од нагазне мине.
Владета Живковић је завршио Војну академију Копнене војске ЈНА, и са чином потпоручника ступио у службу у Билећи. Након што се ЈНА почела повлачити са територије Босне и Херцеговине у периоду март-мај 1992. године Живковић је, тада као капетан, одлучио да остане и да настави да се бори иако је имао могућност да се повуче у СРЈ.
Пензионисан је у чину потпуковника, а одликован је Орденом Милоша Обилића.
На његову иницијативу месне заједнице Орашје (Општина Варварин) и Дуго Поље (Општина Модрича) склопиле су братске односе 2010. године и од тада сваке године се организују братски сусрети ових месних заједница из Републике Србије и Републике Српске.
Извор: Република.рс