Црна Гора која је дуго била магнет суперјахтама, туристима и руским шпекулантима на тржишту некретнина, сада се суочава с неизвесном будућношћу. Пошто је увела санкције Русији по узору на ЕУ, сада је доведен у питање некад поуздани доток новца из Русије, пише Index.hr
Након инвазије руског председника Владимира Путина на Украјину у фебруару, Црна Гора, нова чланица НАТО савеза и кандидаткиња за ЕУ, нашла се у неочекиваној позицији пошто наметање санкција прети њеној економији.
Било какав ударац могао би бити кобан за земљу са само 620.000 становника. Отприлике четвртина приврее отпада на туристички сектор, који је у великој мери више од деценије ‘хранила’ Русија.
„Свиђају нам се Руси и зависимо од њих“, рекла је Даница Казанегра Греговић, извршна директорка туристичке агенције Гуливер Монтенегро у Будви.
На главном шеталишту у Будви чешће се чује руски него црногорски, а онде се налазе и локали и школе за руске исељенике, чија заједница броји неколико хиљада људи. За Греговић и многе друге, инвазија на Украјину је, након које су брзо услидиле западне санкције за руске финанцијске институције и забрана лета широм Еуропе, изазвала страх од негативних последица.
Тренутак није могао да буде гори. За дестинацију попут Црне Горе, зависне од туризма и тешко погођене пандемијом, предстојећа сезона жељно се ишчекивала јер су је сви видели као могућност да се профитира од туриста жељних путовања.
„Већ смо преживели неколико година с не баш сјајном туристичком сезоном. Ово ће нас погодити више него што бисмо хтели да признамо“, рекла је Греговић.
Уз све постојеће потешкоће, новац који је пристизао на тржиште некретнина дуж црногорске обале престао је да долази јер је Русима све теже да премештају свој новац у иностранство.
Годинама су безвизни режим и благи закони о улагању стварали основе за доток руског новца у Црну Гору. То је изазвало нагли скок на тржишту некретнина, који је некад нетакнути крајолик црногорске обале претворио у гомилу стамбених зграда и станова.
„Већина новца која се улагала у обалу је стизала из Русије“, објаснио је Дејан Миловац, заменик извршног директора антикорупцијске групе Манс.
Црна гора је била омиљено одредиште Руса ради куповине некретнина или скривања сопствене имовине од закона, додао је Миловац. Руси такође чине већину корисника црногорске политике економског држављанства, која појединце, који су у земљу уложили 450.000 еура, награђује пасошем.
Нешто више од 65 посто такозваних „златних пасоша“ у посљдњих 14 месеци додељено је руским држављанима. Сада, након почетка руске операције у Украјини и санкција, двије агенције за некретнине у Будви су објавиле да је куповина непокретне имовине у граду стала.
„Све је стало. Градња је или престала или људи раде с великим потешкоћама“, рекао је Јован, 44-годишњи власник локала у Будви.
То се све деђава неколико месеци пре туристичке сезоне и довешће до проблема који ће наштетити пословању, додао је.
Црногорски званичници брзо су покушали дау мање настале страхове након што је влада обећала да ће увести санкције у складу с онима које је увело 27 чланица ЕУ. Санкције још увек нису уведене због политичких несугласица, али званичници су се ипак обвезали да ће спровести мере којима би се ублажила економска штета повезана с ратом попут раста цена горива и основних животних потрепштина.
„Нажалост, догодио се рат и ми ћемо морати да преусмеримо нашу пажњу на друга тржишта“, рекао је министар спољних послова Ђорђе Радуловић, додавши да је дошло време за нов начин размишљања.
Можда је крајње време да Црна Гора диверзификује своју економију и можда је крајње време да Црна Гора не буде зависна о искључиво од туризма, додао је Радуловић.
Извор: Информер.рс/Index.hr
