Русија и САД имају више од 90 одсто нуклеарног наоружања у свету, а ако би се повео атомски рат, на мети би били највећи градови, главни индустријски и инфраструктурни центри. Србија свакако неће бити прва на удару, али то би био потпуно другачији свет, оцењују аналитичари за „Блиц“.
Да ли је свет никад ближе нуклеарном рату – питање је о коме се два дана интензивно полемише након што је председник Русије Владимир Путим издао наредбу да се снаге за одвраћање пребаце на посебан режим борбене готовости.
Путин је ту наредбу издао у недељу због, како је рекао, понашања Запада.
– Западне земље не само да предузимају непријатељске економске акције против наше земље, већ и лидери главних земаља НАТО-а дају агресивне изјаве о нашој земљи. Зато наређујем да се руске снаге за одвраћање пребаце на посебан режим борбене готовости – рекао је Путин.
Да се Русија озбиљно припрема за нуклеарни рат доказује и референдум у савезничкој Белорусији, чији су грађани изгласали промену устава, којом се одобрава предлог за одрицање од ненуклеарног статуса. Тако ће Русији бити дозвољено да по први пут од распада Совјетског Савеза постави нуклеарно оружје на белоруској територији.
Лукашенко: Нуклеарни рат је крај свега
Штавише, председник Белорусије Александар Лукашенко изјавио је да санкције према Русији воде у Трећи светски рат.
– У оваквој ситуацији треба да будемо свесни да постоје такве санкције. Много се говори о банкарском сектору. Гас, нафта, СWИФТ. То је горе од рата. Русију гурају ка трећем светском рату. Требало би да будемо веома резервисани и да се тога клонимо. Јер нуклеарни рат је крај свега – истакао је Лукашенко.
Цео нуклеарни систем може да се активира и без Путина
Шта значи посебан режим борбене готовости руских снага, објашњава за „Блиц“ Петар Војиновић, уредник портала „Танго Сиx“.
– У војно-процедуралном смислу Путиново наређење значи да су нуклеарне снаге мање подложне изненађењу у односу на противничку доктрину првог удара. Током мира, дакле, нису толико реактивне, у рату, су проактивне. Према овој процедури, што је заправо и логичан начин употребе ових снага, цео систем нуклеарне тријаде (лансирања са копна, мора и из ваздуха) може сам да делује чак иако је председник (који одлучује о употреби) онеспособљен. Уколико детектују нуклеарне детонације на тлу, онда могу и сами да лансирају назад на противника – апострофира Војиновић.
Иначе, према подацима “Армс цонтрол ассоциатион”, у свету тренутно постоји више од 13.100 нуклеарних бојевих глава. Највише их имају Русија (6.257) и САД (5.550), затим следе Кина (350) и Француска (290) као једина држава ЕУ с атомским наоружањем.
Највећи светски градови први на удару
Ако би, не дај Боже, дошло до нуклеарног рата први на удару би били градови у којима се налазе такозвани силоси са нуклеарним бојевим главама. То су углавном највећи светски градови као што су Москва, Вашингтон, Њујорк, Лондон, Париз…
С тим што не значи да би у евентуалном удару страдали само ти градови пошто би се секундарно радијација проширила и на окружење унутар погођене државе и ван ње.
Подсећања ради, када је 1986. године дошло до експлозије једног од четири реактора у нуклеарној електрани Чернобиљ у року од свега пет дана контаминирани облак стигао је изнад тадашње Југославије.
„У случају нуклеарног рата, свет би био потпуно другачији“
Војни аналитичар Александар Радић истиче за „Блиц“ да у свету има довољно нуклеарних бојевих глава за нуклеарни рат.
– Потенцијални циљеви у нуклераном рату су главни, урбани, индустријски и урбанистички центри, односно сви важни градови. Хирошима и Нагасаки и даље постоје, али не можемо ни да замислимо какве би последице по свет и људску врсту изазвао атомски рат. То сигурно неће бити крај људске врсте, али хоће бити потпуно другачији свет какав смо до сада познавали – сматра Радић.
Како каже, сви се уздамо у здрав разум, али могућност нуклеарног рата не може се искључити.
– До пре недељу дана постојали су људи који су чврсто веровали и аргументовано бранили своје уверење да Русија никада неће напасти Украјину, па се то догодило. И ми смо сведоци како је дошло до распада бивше Југославије иако је мало ко у почетку веровао у тако нешто – подсећа Радић.
Наш саговорник наглашава да и САД и Русија имају ефикасне механизме међународне контроле нуклеарног наоружања широм света.
– То што је руски председник наредио подизање борбене готовости јединица које користе атомско оружје значи извлачење тих средстава из складишта где су се налазила у мирнодопским околностима. Следи увежбавање коришћења тог наоружања које се није налазило на платформама за употребу. Руска највећа снага су интерконтиненталне ракете – апострофира Радић.
„Одбрана од тог оружја је тешко могућа“
Војни експерт Томас Виголд оценио је да је Путинова наредба јасан претећи гест против земаља НАТО-а.
– Оружје за одвраћање укључује не само нуклеарно оружје Русије, већ, на пример, и хиперсонично. Оно што је заједничко овом оружју јесте да је одбрана од њега тешко могућа – нагласио је Виголд.
Како је рекао, Русија је слично претила након анексије Крима 2014. године.
– Не можемо стварно да проценимо шта се заправо крије иза тога, шта то заиста значи у овом тренутку. Да би ситуација деескалирала, може се само покушати да се што директније воде разговори – између САД и НАТО-а, с једне стране, и Русије, с друге стране. Током Хладног рата су успостављени начини да се међусобно разговара, механизми за избегавање сукоба – апострофирао је Виголд, и додао је да се нада да и даље „постоје канали комуникације како погрешно схваћене инсинуације не би довеле до ескалације“.
Украјина се одрекла нуклерног наоружања због независности
Војни аналитичар подсећа да су почетком деведесетих након распада СССР-а готово све бивше совјетске државе располагале нуклераним наоружањем, па и Украјина.
– То су биле совјетске нуклеарне бојеве главе распоређене по целој територији СССР-а. Чак су се и у Молдавији користили мигови 29 за употребу атомског оружја. Међутим, након распада СССР- све бивше совјетске земље су се обавезале да врате нуклеарно наоружање Русији, а у замену за то гарантована им је територијални интегритет. Сада се све више спомиње да је у то време НАТО обећао да се неће ширити на исток, па се то догодило. Тако је сада и са Донбасом и Кримом. Једноставно, након 30 година наступиле су нове околности – закључује Радић.
Шта све од нуклеарног наоружања има Русија
Како пише “Дојче веле”, руско стратешко нуклеарно оружје стационирано је у фиксним ракетним силосима, на мобилним лансирним платформама и на подморницама. Постоје и стратешки бомбардери дугог домета који могу да носе нуклеарне пројектиле. Могуће је да ће сада мобилне јединице бити премештене или да ће бомбардери увек бити спремни.
Употреба овог стратешког оружја би вероватно резултирала нуклеарним контранападом Сједињених америчких држава, оцењује “Дојче веле”.
– Оружје за одвраћање такође укључује масивни арсенал балистичких пројектила са конвенционалним бојевим главама, модерне крстареће ракете и ракете кратког домета, које су између осталог стациониране и у Белорусији и ексклави Калињинграду. Многи од ових система оружја такође могу носити тактичке нуклеарне бојеве главе – анализира “Дојче веле”.
Тактичко нуклеарно оружје је развијено током Хладног рата за напад на концентрацију трупа или виталну инфраструктуру. Пројектили и крстареће ракете се не користе само против Украјине – то је претња и земљама НАТО у централној и источној Европи, где се распоређују додатне трупе.
Ово оружје није тако разорно као стратешко нуклеарно оружје, али је погодно и као средство одвраћања у напетој ситуацији јер директно угрожава гарнизоне НАТО, закључује “Дојче веле”.
Русија и САД имају више од 90 одсто нуклеарних бојевих глава у свету
Држава: Русија, број нуклеарних бојевих глава: 6.257
Држава: САД, број нуклеарних бојевих глава: 5.550
Држава: Кина, број нуклеарних бојевих глава: 350
Држава: Француска, број нуклеарних бојевих глава: 290
Држава: Велика Британија, број нуклеарних бојевих глава: 225
Држава: Пакистан, број нуклеарних бојевих глава: 165
Држава: Индија, број нуклеарних бојевих глава: 156
Држава: Израел, број нуклеарних бојевих глава: 90
Држава: Северна Кореја, број нуклеарних бојевих глава: 40-50
Укупно: око 13.133
Извор: Arms control association
