Бајденова администрација ће, како каже, на тежи начин открити да у глобализованом, густо повезаном свету, оно што се дешава у Русији не остаје у Русији.
САД и њихови савезници у ЕУ и други широм света увели су најоштрије економске санкције Русији које су икада коришћене.
У прошлости, чак и нације које су међусобно директно ратовале би наставиле да плаћају дугове које су имале једна према другој, тврди амерички економиста и инвестициони банкар Џејмс Рикардс у свом ауторском тексту за Daily Reckoning.
Он подсећа на један други рат који се одиграо у данашњој Украјини од 1854-56.
– Британија је била у рату са Русијом. Ипак, током целог рата, руска влада је плаћала камате британским власницима свог дуга. Британска влада је такође наставила да плаћа своје дугове руској влади. Један британски министар је рекао да цивилизоване нације треба да плате своје дугове, чак и непријатељу током рата. Али то је било тада а ово је сада. Америка и њихови европски савезници ван Украјине чак нису ни директно у рату са Русијом, али су и даље увели најјаче економске санкције у историји – пише Рикардс.
Напомиње да је данас руска економија у великој мери одсечена из глобалне економије.
– Русија је избачена из глобалног финансијског телекомуникационог система СWИФТ. Дуга листа руских банака, олигарха и великих компанија наведена је међу онима који не могу да обављају трансакције са западним странкама. То укључује Газпром, између осталих. Бајден је такође забранио извоз полупроводника, високотехнолошке опреме и друге технологије у Русију. Када се све сабере, требало би да очекујемо пад руског БДП-а од 25% у првој половини 2022. То је огромно. Чак и када се кинетички рат заврши, вероватно за месец дана, економски рат ће се наставити и ефекти на глобалну економију (не само на Русију) трајаће деценијама. Ипак, Русија није врећа за ударање која само прима ударце. Русија ће се борити против санкција како сопственим мерама одмазде, тако и инвентивним решењем које је осмислила да да поништи санкције. На пример, Русија ће се удружити са Кином како би увела кинески систем кредитних картица (УнионПаи) за руске потрошаче. Ово долази након што су Виса и Мастерцард окончале све послове са Русијом. Њихови напори се ту неће завршити – пише Рикардс.
Према његовим речима Русија сарађује са банкама у Кини и Индији на поновном успостављању канала плаћања у чврстој валути.
– Сада је у америчком Сенату предложен закон за замрзавање златних резерви које држи Централна банка Русије. Али, ево у чему је проблем: око 2.300 метричких тона у вредности од око 150 милијарди долара је ускладиштено је у Русији. Оно се не може ни замрзнути ни запленити. Могло би да се уведу секундарне санкције било коме ко буде помагао Русији у транспорту или трансакцијама злата. Али ову претпостављену санкцију било би лако избећи. На пример, ако Русија стави 100 метричких тона злата у авион и одвезе га у Пекинг у замену за произведену робу, неће сигурно о томе издати саопштење за јавност. То је врста трансакције коју америчке обавештајне службе неће открити. Злато је елемент, атомски број 79, и лако се топи и прерађује у нове златне полуге са кинеским ознакама којима се не може ући у траг. Централна банка Русије може да купи још злата од руских рудара за рубље како би надокнадила пошиљку. Опет, том злату се не може ући у траг (Русија и Кина имају бројне рафинерије злата). Ако је ово најбоље што САД могу да ураде, онда Путин не само да је на путу да победи у рату, већ може да победи и у финансијском рату – пише Рикардс.
Истиче да је Русија такође применила контролу капитала која ће бол од санкција пребацити са руских зајмопримаца на западне зајмодавце који ће сада трпети неплаћање руских обвезница које поседују.
– Русија је најавила да ће прекинути извоз важних хемикалија, метала и прерађених гасова свакој држави која је санкционисала Русију.
Овај извоз је неопходан за производне процесе, укључујући полупроводнике, аутомобиле и пољопривреду. На крају, већина економског бола ће пасти на западну производњу и пољопривреду. Ту ступа на снагу закон нежељених последица. Преко 65% прерађеног неонског гаса који се користи за напајање ласера који производе полупроводнике долази из Украјине. Између 35% и 50% стратешких метала, попут титанијума и алуминијума, које Боеинг и Ербас користе у производњи авиона долази из Русије. Велики део житарица које храни Блиски исток и Африку долази или из Украјине или Русије. Русија такође извози метале који се користе у производњи батерија за електрична возила, укључујући литијум, кобалт и никл. На врху листе налазе се нафта, природни гас и угаљ, где је Русија водећи снабдевач Европе. Ако Русија то следи, могли бисмо да гледамо на гашење великих индустрија широм света, од полупроводника (неопходних за аутомобиле, уређаје, електронику, итд.) до тешке опреме и транспорта – пише Рикардс.
Бајденова администрација ће, како каже, на тежи начин открити да у глобализованом, густо повезаном свету, оно што се дешава у Русији не остаје у Русији.
– Русија је можда прва жртва америчких санкција. Али цео свет ће платити коначну цену. Тако ће и долар. Те 2009. године сам водио и учествовао у првој финансијској ратној игри коју је организовао Пентагон. Ова ратна игра је вођена у строго поверљивој лабораторији за анализу рата у Сједињеним Државама (кодно име: ВАЛРУС) која се налази у Лабораторији за примењену физику, отприлике на пола пута између Вашингтона, Д.Ц., и Балтимора. О томе сам писао 2011. у поглављима 1 и 2 моје књиге „Валутни ратови“. Сценарио који сам тада представио био је да ће Русија и Кина акумулирати велике златне резерве, удружити своје злато и покренути нову дигиталну валуту подржану златом уместо америчког долара – пише Рикардс.
Према његовим речима Русија и Кина би тада инсистирале да се свака куповина руске енергије или кинеске производне робе плаћа у новој валути.
– Био би то јасан напор да се извуче испод хегемоније америчког долара и да се заштите од економских санкција заснованих на америчким доларима. Наравно, то је управо оно што се данас дешава. Америчком долару су биле потребне 33 године (1914–1944) да постигне статус водеће глобалне резервне валуте. Долар је изгубио своју златну везу 1971. године, али је остао водећа резервна валута делом због петродоларског споразума који су склопили Никсон и Кисинџер 1974. године. Потешкоће су почеле 1990-их и раних 2000-их када су САД користиле финансијске санкције да казне непријатеље као што су Иран, Северна Кореја, Венецуела и, у ограниченој мери и Русију. САД су се стално враћале на санкције. Сада када су САД замрзле резерве Централне банке Русије, ово је последња кап која је прелила чашу за Русију и свет – пише Рикардс.
На крају крајева, истиче он, ако доларске резерве више нису сигурно уточиште, коме су онда потребне доларске резерве?
– Свет ће захтевати нешто поузданије што се не може замрзнути кад год је то хир Америке. САД уништавају вредност долара злоупотребом санкција. У будућности долар неће бити толико битан. То се неће догодити преко ноћи, али санкције против Русије без преседана само ће убрзати процес. Инвеститори се могу припремити за предстојећи колапс долара тако што ће повећати своје издвајање за физичко злато. То је један облик новца који не можете замрзнути или запленити – закључује Рикардс.
Извор: srbijadanas.com/Мондо
