Из живота Светог Евпла остало је забележено да је био ђакон у Катани Сицилијској где је у то време живео значајан број хришћана. Чувши да се Христово учење на том острву брзо шири, цар Диоклецијан послао је извесног војводу Пентагура, да уништи све хришћане које тамо нађе.
Међутим, када је стигао на Сицилију, Пентагур не нађе ниједног верника јер су се сви на време сакрили. Тада неко оптужи Светог Евпла да га је видео како околи “иде с неком књигом код тајних хришћана, и чита им ту књигу”.
Та књига заправо је било свето Јеванђеље и Римљани због тога ухапсише Евпла, обесише му књигу о врат и одведоше га у тамницу где је изгладњиван недељу дана. Након овога, светитеља подвргоше страшним мукама. Силно су га тукли гвозденим моткама, а он им се према предању ругао: “Ове су муке за мене као паучина, нађите неке љуће”.
По предању, када су Светог Евпла извели на губилиште, он је отворио Библију и почео да чита из ње окупљеном народу. Чувши његове речи и видевши како истрајно страда због својих уверења многи повероваше у Христово учење и постадоше хришћани.
Према историјским записима Свети мученик и архиђакон Евпло пострадао је 304. године, а његове чудотворне мошти данас леже у једном селу близу Напуља званом Вицо дела Батониа.
Стари Светог Евплоа сматрају заштитником “људи од пера”, учењака и мислилаца који често страдају због својих ставова и уверења. Верује се да овај мученик бдије над њима и да ће помоћи свакоме ко му се обрати овом молитвом:
“Мученик Твој Господе, Евпло, у страдању своме је примио непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победи, а разори и немоћну дрскост демона: Његовим молитвама спаси душе наше.”
Такође, предање каже да ујутру чим устану, жене морају да се помоле овом светитељу, а да је грех гордости оно чега се морају одрећи, како би избегле несрећу која ће их пратити до краја живота.
Извор: Dnevno
