Русија више наводно не тражи „денацификацију“ Украјине и спремна је да пусти Кијев да се придружи Европској унији под условом да остане војно неутрална.
То тврде четири особе упознате с мировним преговорима Украјине и Русије, чији се наставак очекује данас 29. марта у Истанбулу, јавља „Financial Times“.
Москва и Кијев наводно преговарају о прекиду ватре као делу могућег споразума који би укључивао одустајање Украјине од чланства у НАТО-а у замену за сигурносне гаранције и перспективу прикључења Европској унији, тврде људи који нису желели да им се открије идентитет, будући да ствар још није до краја договорена.
У нацрту документа о прекиду ватре не спомињу се три почетна кључна захтва Русије – „денацификација“ и „демилитаризација“ Украјине и законска заштита руског језика у Украјини, додали су извори.
Представници обе стране састаће се данас у Истанбулу у четвртој рунди мировних преговора чији је циљ окончање инвазије на Украјину коју је покренуо руски председник Владимир Путин.
Русија је наводно спремна на уступке јер су руски оперативни недостаци и јачи украјински отпор од очекиваног у великој мери зауставили њену једномесечну борбу.
Али, Украјина и њени западни савезници и даље су скептични према Путиновим намерама, па су забринути да би руски председник могао да искористи преговоре као димну завесу како би обновио своје исцрпљене снаге и испланирао нову офанзиву.
Све на столу
Члан украјинске преговарачке делегације Давид Арахамија рекао је за ФТ да су две стране близу договору о сигурносним јамствима и настојањима Украјине да постане чланицом ЕУ, и позвао је на опрез око изгледа за помак у преговорима. „Сва су питања на столу од почетка преговора“, али и даље постоји пуно нерешених тачака, рекао је Арахамија.
Друга особа упозната с преговорима рекла је како је Украјина забринута јер Русија мења своју позицију готово из дана у дан, и у погледу војног притиска, али и захтева као што је „демилитаризација“ Кијева.
Русија „не може и неће говорити о напретку“ јер би „само могла наштетити преговарачком процесу“, цитирала је у понедељак руска агенција „Интерфакс“ Дмитрија Пескова.
Као део споразума који је наводно узет у разматрање, Украјина би требала да одустане од развоја нуклеарног оружја и на својој територији не би смела да има стране војне базе. Такође, морала би да одустане од својих тежњи да постану чланица НАТО-а.
У замену, Украјина би добила оно што Арахамија назива „формулацијом сличном НАТО-овом чланку 5“ – према којем чланице савеза морају једна другој прискочити у помоћ ако је неко нападнут – а сигурносна јамства дале би земље међу којима су Русија, САД, Уједињено Краљевство, Канада, Француска, Немачка, Кина, Италија, Пољска, Израел и Турска.
Потенцијални јамци још морају да се сложе да ће Украјини гарантовати сигурност, кажу извори. „Засад нисмо добили одбијенице“, тврди Арахамија.
„Ово је најкритичнија тачка“
Москва је, рекао је Арахамија, захтевала да Украјина призна руску контролу над Кримом као и над две територије у источној регији Донбасу, којима управљају сепаратисти које подржава Русија.
„Никад нећемо признати никакве границе осим оних које су у нашој Декларацији независности“, рекао је Арахамија. „Ово је најкритичнија тачка“.
Ако се примирје одржи, министри спољних послова Украјине и Русије састали би се како би саставили засебне документе и како би финализовали договор о сигурносним јамствима, али и о другим споразумима као што је заштита руског језика у Украјини.
Након тога би можда дошло до састанка Путина и Зеленског, иако је Песков у понедељак рекао како „нема помака“ у договарању тог сусрета.
Извор: Јутарњи лист
