Цене ђубрива драматично расту, што би могло негативно да утиче на способност америчких фармера да узгајају довољно усева. Проблем је у томе што је пољопривредно земљиште без ђубрива знатно мање продуктивно. Без ђубрива, приноси кукуруза и пшенице у Сједињеним Државама би опали за више од 40%
Цене хране већ расту у небо, а свет страхује од несташица хране и ђубрива изазваних руском војном операцијом у Украјини и санкцијама које је Запад увео Москви као одговор. Украјина је велики произвођач пшенице, али ће рат вероватно обезбедити лошу пролец́ну садњу и жетву, као и извоз јер ће чувати залихе за себе.
С друге стране, Русија је велики произвођач вештачког ђубрива, заправо највећи на свету. Друга на листи је Кина, нација која је повезана са Русијом и која је посебно непријатељска према Сједињеним Државама и Западу. Канада је трећа, далеко испод њих. То забрињава људе, оцењује Њујорк пост.
Северноамерички индекс ђубрива, који је већ висок, скочио је прошлог петка за 16%. Уреа, главни састојак ђубрива, порасла је за 22%. Поташа, минерално једињење које садржи калијум, један од три кључна хранљива састојка потребна за ђубрење основних усева попут пиринча, пшенице, шећера или соје и чији је Русија највећи произвођач), скочиола је за 34% у Бразилу, водећем светском увознику ђубрива. Цена стандардног „стартног ђубрива“ порасла је за 49% у односу на пре годину дана и вероватно ће бити много већа.
Блумбергов аналитичар Алексис Максвел то назива „катастрофом која се споро одвија“.
Цене ђубрива драматично расту, што би могло негативно да утиче на способност америчких фармера да узгајају довољно усева. Проблем је у томе што је пољопривредно земљиште без ђубрива знатно мање продуктивно. Без ђубрива, приноси кукуруза и пшенице у Сједињеним Државама би опали за више од 40%. Али пошто цене обећавају да ће ићи много више, фармери ће морати или да штеде на ђубриву или ће знатно повећати цене сопствених производа.
Затим, ту је и скок цена бензина и дизела, који су неопходни за данашњу механизовану пољопривреду и за достављање хране до потрошача. Додајте ово повећање трошкова и смањење производње несташицама које ће вероватно наступити због рата у Украјини, и суочићемо се да заиста драматичним повећањима цена хране. На Западу ће то значити нелагоду. На другим местима то ће значити глад.
Неки људи желе да обрађују више земље. Шкотски фармери и планери затражили су од владе да дозволи да се пољопривредно земљиште програмирано за „поновно коришћење“ врати у производњу као одговор на очекивану несташицу хране.
Пример Шри Ланке упозорава. Зелени експеримент у напуштању тамошњег вештачког ђубрива – који је подстицала Рокфелерова фондација – био је „брутална и брза“ економска и хуманитарна катастрофа, извештава Форин Полиси.
„Насупрот тврдњама да органске методе могу произвести упоредиве приносе са конвенционалном пољопривредом, домаћа производња пиринча пала је за 20 одсто у само првих шест месеци. Шри Ланка, која је дуго била самодовољна у производњи пиринча, била је принуђена да увезе пиринач у вредности од 450 милиона долара, иако су домаће цене овог основног производа националне исхране порасле за око 50 одсто. Забрана је такође уништила национални усев чаја, његов примарни извоз и извор девиза.“
ФП наставља: „Људски трошкови су још већи. Пре избијања пандемије, земља је поносно постигла статус виших средњих прихода. Данас је пола милиона људи поново потонуло у сиромаштво.”
Са троструком претњом инфлације, растућим ценама горива и смањеним залихама хране, свет се суочава са сличном судбином и опет је мало вероватно да ће одговорни платити цену. (Али можда неки хоће. Уосталом, несташица хране довела је до Арапског пролећа и рушења влада.)
Без обзира на то, креатори светске политике морају да заузму мање лежеран приступ. То у великој мери укључује и оне из Бајденове администрације. Одговор министра пољопривреде Тома Вилсака на забринутост због несташице ђубрива и хране: „Можда су жртве неопходне. Можете бити сигурни да их Вилсацк неће правити, закључује Њујорк пост.
Извор: Информер.рс/nypost
