Две скандинавске земље разматрају да одбаце војну неутралност. Посебно у случају Финске, то би могло да иде брзо.
Скепса према чланству у НАТО чили у Шведској и Финској као последица руске војне операције у Украјини.
Свеже истраживање јавног мњења показује да је сада 41 одсто Швеђана за улазак у западну војну алијансу, 35 одсто је против, док су остали несигурни. То је први пут да је подршка чланству већа него противљење.
У Финској, која дели чак 1.340 километара границе са Русијом, заокрет је још радикалнији.
„Контекста ради, у последње време је само 24 до 28 одсто људи било за чланство у НАТО. Сада имамо већину од 53 одсто која је за. Запањујућа је промена у само неколико седмица“, каже Хенри Ваханен, стручњак за спољну политику и саветник финске опозиционе партије Национална коалиција.
У Шведској је пак партијска сцена тако сложена, да захтев за улазак у НАТО још делује мало вероватан. „Имате странке које нагињу десници и која су за НАТО, црвено-зелене који су против, али и десничарску екстремистичку странку Шведских демократа који су такође против“, каже за DW Ана Висландер, шефица Института за безбедност и развој у Стокхолму.
Две скандинавске земље су одбациле неутралност после Хладног рата, када су приступиле Европској унији. Но званична војна неутралност је задржана, премда је у последњој деценији интензивирана сарадња са НАТО.
„Постоје дубоке билатералне везе са Сједињеним Државама. Такође постоји трилатерални споразум Шведске, Финске и САД“, подсећа Зебулон Карландер, војни аналитичар и аутор књиге „Стратешки избори – будућност шведске безбедности“.
Стокхолм шаље трупе на војне вежбе са чланицама НАТО и, обратно, позива чланице, посебно Америку, на своје војне вежбе.
„Мислим да сада треба да погледамо ствари из другог угла, и можда пређемо на виши ниво“, каже Ваханен, сугеришући да је време да скандинавске земље уђу у НАТО. „Мислим да је поштено рећи да је у овом тренутку Русија војна претња и Финској.“
Прошле седмице је НАТО одлучио да са Стокхолмом и Хелсинкијем дели обавештајне информације о стању у Украјини. Москва прети да ће „одговорити“ уколико би две земље приступиле НАТО, што је наишло на осуде у Шведској и Финској.
„Дебата о пријему у НАТО у Шведској и Финској води се само зато што Русија прети и малтретира своје суседе“, каже Карландер.
Већ је преседан што је Шведска послала 5.000 противтенковских пројектила у Украјину. „Војну помоћ у тој мери нисмо пружали још од Зимског рата између Финске и Совјетско Савеза 1939. године“, подсећа Карландер.
Финска је послала 2.500 јуришних пушака, муницију, 1.500 једнократних противоклопних топова, и 70.000 војних порција хране.
Када ће у НАТО?
У фебруару је Улф Кристерсон, један од лидера шведске опозиције, прогнозирао да би његова земља мола да уђе у војну алијансу у року од пет година. Али, сада би рат у Украјини могао да усија дебату.
То ипак не значи да ће ствар бити убрзана. Јер, како тумачи Ана Висландер, долазећи парламентарни избори донеће „даљу поларизацију“ о овом питању.
Хенри Ваханен има смелију прогнозу што се тиче Финске. „Мислим да ће се десити кроз неколико месеци, најдуже за годину дана.“
Извор: DW
