Руски лидер Владимир Владимирович Путин наредио је војну акцију у Украјини јер је коначно одлучио да повуче јасну ‘црвену линију’ према САД, Европској унији и НАТО пакту, који већ 30 година увлаче Кијев у западну војну алијансу, оцењују стручњаци, саговорници Информера.
Они кажу да све ово јесте јасан Путинов одговор на стално, потцењивачко игнорисање Запада. Москва, наиме, годинама тражи да НАТО престане да се шири на Исток, али тај њен захтев се упорно игнорише. Руски председник зато сада изводи ‘ограничену војну акцију’ којом ће разоружати Украјину и на средњи и дужи рок избећи рат ширих размера.
Драстичан потез
Професорка Драгана Митровић, руководилац Центра за студије Азије и Далеког истока на ФПН, каже да се Русија одлучила на овај драстичан потез јер, заправо, више и није имала избора.
– Москва жели да реши ситуацију која траје већ 30 година. За Русију је напросто неподношљив досадашњи однос САД, западних земаља и Украјине према Русији и њеним захтевима. Када се узме у обзир шта се све дешавало у претходном периоду, ово и није неко изненађење. Досадашњи захтеви Русије и поруке које су слате били су тврдоглаво игнорисани од украјинског руководства и европских сила, као и САД, које су ту стално биле у позадини као невидљив, али веома утицајан фактор – каже професорка Митровић, која наглашава да данас у Европи и свету готово ништа више није онако како је било до јуче.
– Сада можемо јасно да видимо да је готово са пројектом слабљења Русије и да је време за јалове преговоре истекло. Истекао је рок који је Русија поставила да се уваже њени захтеви за безбедносне гаранције, а пре свега, то је да Украјина никада не постане чланица НАТО пакта – наглашава Митровићева, додајући да је сада пресечен ‘деценијски Гордијев чвор’.
– Совјетском Савезу је од стране званичника САД, Француске и других западних земаља било обећано да се НАТО неће ширити на Исток и да ће остати на границама уједињене Немачке, то је требало да буде последња станица НАТО на Истоку. Међутим, НАТО не само да се проширио на бивше чланице Варшавског пакта, већ се ширио и на земље бившег СССР. Чини ми се да је Путин донео одлуку да пресече ту праксу једном заувек – објашњава Митровићева.
На другој страни, политички аналитичар Бранко Радун каже да је Путинов главни циљ разоружавање и данацификација Украјине, а не њена окупација или рат ширих размера.
– Дешава се оно чега смо се сви прибојавали, а то је војни конфликт Украјине и Русије. Веома је битно да се схвати шта је циљ сукоба и са једне и са друге стране. Оно што је тренутно јасно јесте да Украјина жели да заузме источне крајеве које не контролише од 2014. године, као и Крим, који је припојен Русији. Са друге стране, Путинов циљ јесте да се Украјина демилитаризује и, како сам Путин каже, ‘денацификује’, односно уклони као претња са руске границе – каже Радун.
‘Интерна ствар’
Милан Игрутиновић, аналитичар са Института за Европске студије, каже да су тренутна дешавања у Украјини само резултат вишемесечне кризе.
– Русији није преостало ништа друго осим да војно реагује. Путин је рекао да циљ војних операција није освајање Украјине, нити негирање њене државности. Очигледно је да је његов политички циљ да се у Кијеву појави нека друга власт која ће можда бити више наклоњена Москви. Упозорење које је дошло из уста председника Русије да ће се сви који размишљају да се умешају суочити са несагледивим последицама значи да Путин ово посматра као ‘интерну ствар’ и да неће трпети мешање са стране – оцењује Игрутиновић.
Извор: Информер.рс
