Суздржавање у вези Украјине већ сада је највећа руска победа од краја Хладног рата, јер се Русија вратила у сам врх хијерархије моћи
Упркос страху који „лебди“ над Европом, још увек постоји нада, али и разлоги који је држе у животу, да би рат у Украјини могао да буде избегнут.
Све се, пише Телеграф, своди на то шта руски председник Владимир Путин покушава да постигне. Ако би сада окончао кризу, остварио би највећу стратешку победу Русије од краја Хладног рата, оцењује британски дневник.
Читав свет сада задржава дах и чека његов наредни потез. Западни лидери чекају свој ред за посету Кремљу како би чули његове захтеве и покушали да издејствују неко решење.
Тржишта због претње инвазијом падају, цене енергената расту, авионски саобраћај ка Украјини је у хаосу.
Путин је привукао пажњу целог света и Русија се вратила у центар пажње и сада више нико не може да приушти да игнорише Кремљ, наводи лист и додаје да постоји једна теорија да је управо то оно што је Путин и хтео. Не Украјину већ поновно успостављање Русије као суперсиле.
Иако је Минхенска конференција свима била на уснама, могуће је да је Путин пре размишљао о конференцији у Потсдаму на крају Другог светског рата, када су британски премијер Винстон Черчил, совјетски лидер Јосип Стаљин и амерички председник Хари Труман поделили Европу између себе.
Ако је Путинов план био повратак Русије у сам врх светске хијерархије моћи, на добром је путу да то оствари, оцењује Телеграф.
Иако су поједини аналитичари страховали да ће ситуација екскалирати јер Путин неће моћи да се извуче из ситуације могућег ратног сукоба без губитка образа, он је ту позицију себи већ изградио.
Никада није рекао да намерава да нареди инвазију – управо супротно, инсистирао је да то неће учинити. Говори да руске снаге одржавају војне вежбе. Све што он треба учинити је да их повуче и прогласи победу.
А победе Кремља се само нижу, наводи лист.
Украјинска криза је, наиме, оголила дубоке поделе на Западу. Немачка, која је дуго била окосница Европске уније на челу с бившом канцеларком Ангелом Меркел, одједном је непоуздан савезник под водством новог СПД-овог канцелара Олафа Шолца, невољна да одустане од гасовода Северни ток 2 или наоружа Украјину.
Северни ток и растуће цене енергије болно су разоткрили у коликој мери Европа зависи од руског гаса.
Путин је јуче на неки начин забележио нову победу – украјински амбасадор у Великој Британији прво је рекао да би његова земља била спремна да одустане од своје амбиције да постане чланица НАТО како би спречила рат, да би после самог себе демантовао рекавши да није разумео питање.
Ако Кијев заиста одустане од НАТО, то би задовољило главни Путинов захтев. Са друге стане, чак и ако Кијев није спреман да се одрекне својих нада у чланство у Алијанси на које чека већ годинама, амерички председник Џо Бајден их је већ фатално поткопао.
Искључивши могућност уласка САД у рат како би одбранили Украјину, Бајден је јасно дао до знања да Кијев неће ускоро добити позивницу да се придружи војном савезу, пише британски лист.
Да је Украјина чланица НАТО-а, САД и остатак савеза били би обавезни да је бране.
Упркос реторици, Путин је својим вођењем игре разоткрио истину – Запад није спреман да ратује за Украјину, због чега је ова криза већ сада велика победа за Путина.
За рационалног човека, како се наводи у тексту, увек постоји маса излаза из неке ситуације.
Ти, ипак, не значи да ситуација није опасна. Још увек није јасно шта Путин заправо жели, а чак и ако блефира, не зна се шта би могао да учини ако на његов блеф буде одговорено.
А са 130.000 тешко наоружаних Руса на граници с Украјином, само један погрешан потез могао би покренути рат који нико заправо не жели, закључује Телеграф.
Извор: Курир.рс
