Берлин — Немачка савезна влада одбија захтеве Украјине за испоруком оружја.
Разлог: Немачка начелно не испоручује никакво „ратно оружје“ у кризна подручја. DW провера чињеница показује: тај принцип је неколико пута игнорисан.
Уз границу ас Украјином Русија је нагомилала око 100.000 војника, тврде западне тајне службе. Украјина то сматра претњом и настоји да се наоружа. Већ су јој бројне земље испоручиле оружје. Немачка је до сада испоручила само 5.000 кацига.
Украјинска влада и званично је од Берлина затражила испоруку оружја, али немачка влада то одбија. И канцелар Олаф Шолц (СПД) и министарка спољних послова Аналена Бербок (Зелени) указују на начело према којем Немачка не испоручује оружје у кризна подручја.
У коалиционом уговору СПД, Зелених и ФДП о томе дословно пише:
„Изузетак може да постоји само у образложеном појединачном случају, који ће бити јавно и разумљиво документован.“
Таквих изузетака има, тврде љути корисници на друштвеним мрежама. „Питајте Немце о испорукама оружја Саудијској Арабији, Египту, Турској, Уједињеним Арапским Емиратима“, пише на Фејсбуку један читалаца DW из Украјине.
Други корисник тврди: „Немачко оружје се користи у ратовима и оружаним сукобима по читавом свету, уосталом користи га и ИС…“ Да ли је то тачно?
Тврдња: „Немачка савезна влада већ дуги низ година има јасан курс: не извозимо у кризна подрућја и нећемо у Украјину испоручивати никакво убојито оружје“, поновио је канцелар Олаф Шолц у недељу на АРД-у став Немачке о питању да ли ће украјина бити подржана и оружјем. Он је тако потврдио раније изнете ставове.
Провера чињеница DW: То није тачно
„У прошлости смо испоручивали, али увек у зависности од ситуације“, каже за DW Кристијан Мелинг, стручњак за безбедност из Немачког друштва за спољну политику.
„То значи да у Немачкој постоји начело провере сваког појединачног случаја. Ми сагледамо сваки појединачни случај.“
И Питер Веземан из Стокхолмског института за истраживање мира (СИПРИ) у изјави за DW потврђује да је Немачка у новије време слала оружје у кризна подручја.
„Потпуно је јасно да није тачно да Немачка не испоручује оружје земљама или актерима у стању конфликта. Има мноштво примера код којих је немачко оружје извезено уз сагласност немачке владе, уз њену посебну подршку или га је чак директно она сама извезла.“
Немачко оружје у јеменском рату
Један пример је Египат који је, према СИПРИ-индексу „Trend Indicator Value“ (TIV) пети највећи увозник немачког оружја од 2010. године. Само у периоду од 1. јануара 2021. до 14. децембра 2021. за Египат су издате дозволе за извоз оружја у вредности од 4,34 милијарде евра, наводи немачко Министарство привреде и заштите климе. Већину тога одобрила је претходна влада, у задњим данима владавине канцеларке Ангеле Меркел – и то иако Египат војно учествује у конфликтима у Јемену и Либији, и на мети је критика због масовног кршења људских права.
Да ли то значи да Египат користи немачко оружје у ратовима у Јемену и Либији? Питер Веземан ту могућност не искључује.
„Испоруке из Немачке у Египат могу се поделити у две групе. У прву спадају системи за противваздушну одбрану и, колико ја могу да уочим, они немају готово никакве везе с ратом у Јемену.“
Проблематична би могла да буде друга група: ратни бродови. „Фрегате би сигурно могле да играју одређену улогу у рату у Јемену, где је важан део била поморска блокада“, каже стручњак СИПРИ. Осим тога, тако велике испоруке оружја помажу у легитимисању и јачању владе у Египту, наглашава Веземан.
Читав низ других земаља које су од 2015. војно умешане у рат у Јемену добио је испоруке оружја из Немачке. Међу њима су Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати, Кувајт и Катар.
Према Извештају о извозу оружја за 2020, немачка влада одобрила је извоз Катару муниције за топове и пушке, као и делове муниције за хаубице, који се налазе на списку „ратног наоружања“, што је анекс у Закону о контроли ратног наоружања. Осим тога, немачка влада је крајем 2020. одобрила испоруку Катару 15 противваздушних оклопних возила типа Гепард.
Да немачко оружје игра велику улогу у рату у Јемену потврдило је 2019. и истраживање у оквиру пројекта „#GermanArms“. Влада у Берлину је морала да призна да је издавање дозвола за неке испоруке оружја била грешка, подсећа Питер Веземан. „Или је евентуално у Берлину постало јасније да би ризици повезани с тиме могли да буду превелики, па су испоруке обустављене.
То је био случај са Саудијском Арабијом с којом је била договорена испорука великог броја патролних чамаца. Након убиства новинара Џамала Кашогија у генералном конзулату Саудијске Арабије у Истанбулу, обустављене су, а касније и опозване све дозволе за извоз оружја Саудијској Арабији. Од тада је у Немачкој на снази забрана извоза оружја Саудијској Арабији, која је већ више пута продужавана.
Тешко партнерство с Турском
Још један крајње споран купац немачког оружја јесте чланица НАТО Турска. Та земља се протеклих деценија „битно променила“, каже стручњак за безбедност Кристијан Мелинг. „Накнадно се може утврдити да је испорука оружја била грешка. Влада има право да погреши у процени, јер процена је ипак само процена.“
Немачка је Турској годинама испоручивала оружје вредно стотине милиона евра, иако је та земља на мети критика због кршења људских права и иако је Уједињене нације убрајају међу земље које су се испорукама оружја умешале у рат у Либији.
Осим тога, турска влада већ деценијама војно делује против курдског ПКК, како у Турској, тако и у суседним земљама. Посебно је критична била ситуација након војне офанзиве Турске против курдске милиције YPG на северу Сирије 2018. године.
Да ли се немачке противоклопне ракете испаљују на немачке тенкове? То питање су поставили тада неки медији. Разлог је била немачка подршка курдским Пешмергама у борби против терориста ИС на северу Ирака у лето 2014. године. Испоручене су не само кациге, панцир-прслуци и уређаји за везу, већ и различито оружје, укључујући и аутоматске пушке, пиштољи, противоклопно оружје и ручне бомбе – према наводима владе Немачке у вредности од преко 90 милиона евра.
Курдска регионална влада се тада, истина, обавезала да ће то оружје користити искључиво против тзв. „Исламске државе“, али то није контролисано. На питање посланице Агњешке Бругер 2016, влада је одговорила да се не може искључити да је нешто од тог оружја из Немачке завршило и на црном тржишту. Па чак ни контроле након испоруке не могу да искључе ризик од тога да то оружје буде употребљено у конфликтима, кажу стручњаци с којима је разговарао DW.
Препознати будућа кризна жаришта?
И Мелинг и Веземан критикују то што немачка влада с једне стране води рестриктивну политику извоза оружја, а с друге нема јасан безбедносно-политички компас за издавање дозвола за извоз. „Потребна је систематска анализа промена безбедносно-политичке ситуације која би се стално актуелизовала. У које земље може да се извози? Колико су оне безбедне? И у које земље не може да се испоручује оружје“, каже Кристијан Мелинг.
Мишљења се често разилазе око тога да ли је нека земља кризно подручје или није. Рецимо Јужна Кореја: према индексу СИПРИ, та земља је далеко највећи увозник немачког оружја.
Али, Јужна Кореја је формално „у ратном стању са Северном Корејом“, подсећа Питер Веземан. Немачка тамо извози с намером да помогне Јужној Кореји да се заштити од могуће агресије из Сјеверне Кореје, али зашто онда влада не испоручује оружје Украјини“, пита тај стручњак.
Нова савезна влада жели да промени то да тренутно не постоји правни оквир за извоз оружја. Јирген Тритин, посланик Зелених у Бундестагу задужен за спољну политику, рекао је за АРД да је Савезно министарство привреде, којим руководи његова странка, доставило одговарајући нацрт закона на прву расправу. То би требало да „необавезујуће принципе о извозу оружја учини обавезујућим“, рекао је Тритин.
Закључак: Немачка се није доследно држала начела да не испоручује оружје у кризна подручја. Влада у Берлину у више наврата је одобравала испоруке оружја земљама које су умешане у ратне сукобе или су и саме кризна подручја.
Извор: DW
